Правда

У интервију за Фајненшел Тајмс, објављеном пре него што је у петак, еврозона одлучила да Грчкој за четири месеца продужи пограм финансијске помоћи уколико кредитори одобре њену листу мера штедње, словачки премијер Роберт Фицо је одбацио било какву додатну помоћ његове земље Грчкој. "Било би немогуће објаснити јавном мнењу да "сиромашна Словачка" треба да субвенционише Грчку", додао је Фицо. Словачка, земља од 5,4 милиона становника и чланица евозоне од 2009, већ је 2012. запретила да ће затражити излазак Грчке из еврозоне у случају да она не примени план штедње у замену за међународну помоћ која је спасила ово земљу банкротства, преноси француски лист Монтањ. По словачким медијима и друштвеним мрежама кружи шала која заправо осликава располежења грађана те земље у погледу нове помоћи Грчкој која гласи: "Усвојте Грка за 500 евра. Он ће радити све оно за шта ви никада нисте имали довољно времена: спаваће до поднева,испијаће кафу, ићи ће на попедневни одмор, одлазиће у бар. Тако ћете ви коначно имати времена за додатни посао". Естонија, балтичка земља са 1,3 милиона становника сматра да би евентуални излазак Грчке из еврозоне имао мало утицаја на заједничку европску монету која је далеко здравија него што је то била у почетном периоду кризе грчког дуга. "Еврозона је стабилнија и јача него пре пет година, а хипотетички излазак једне од његових чланица имао би веома слаб утицај на њу", изјавио је естонски министар финансија Марис Лаури. "Када сте толики дужници и када сте толико новца добили на зајам од других, онда би требало да будете мирни и да покушате да будуте учтиви што је могуће више и да покушате да се са свима слажате", оценила је европска либерална посланица Естонка Каја Калас. "Они се, међутим, сасвим супротно понашју. Изгледа као да желе да кажу: ви морате да нам дате новац, наш народ пати, ви сте нанели неправду. Они заборављају да остале земље такође пате", додала је за државни радио посланица Калас. Естонија се прикључила еврозони 2011, пре Летоније (2014) и Литваније (у јануару 2015). Погођена кризом током 2008-2009, Естонија је успела да се привредно опорови по цену штедње без преседана. Ове три балтичке земље имају привредни раст од око три одсто. Бруто домаћи производ Летоније (БДП) је 2008-2009. смањен скоро 25 одсто. Она је, међутим, опоравила своју економију захваљујући плану помоћи Међународног монетарног фонда (ММФ) и ЕУ који је предвиђао пре свега драстична смањења пензија и плата у јавним службама уз максимално резање свих видова социјалне помоћи. "И ми у Летонији смо били у ужасној економској ситацији, али смо схватили шта је једини прави пут. Добро смо научили лекцију, зашто је и Грчи већ једном на науче?", изјавила је летонска пензионерка за АФП, чија месечна пензија износи 270 евра.

Прочитајте још:Рат у Донбасу се наставља када се путеви осушеЏихадисти: Долазимо у Рим, бацаћемо гејеве са Кривог торња у Пизи!

"Само дубоке структурне реформе могу да спасу Грчку", сматра економиста летонске централне банке Андрис Страздс. "Грчка влада се понаша као директор неефикасног социјалистичког предузећа", додао је економиста за АФП. Бивши шеф литванске владе Андиус Кубилиус коме је такође 2009. била смањена плата 25 одсто, дели мишљење овог економисте. "Политика штедње је била једини лек за нас и не видим разлог зашто он не би био примењен на Грке", изјавио је Кубилиус проценевши да "грчки популизам" може бити опасан за Европу. Извор: Танјуг