Правда

Упркос чињеници да је контролинг дуги низ година присутан у пракси привредних субјеката развијених земаља света и да представља врло важан концепт управљања, у домаћој пракси ситуација по том питању је потпуно другачија. Нема поузданих и спроведених истраживања о присутности и примени контролинга, али по свему судећи јасно је да углавном представља непознат појам који има малу примену у пракси. Међутим, проблем је утолико већи да сви они који би по природи ствари, односно својој оријентацији требало да буду упознати, не знају чак ни шта је то контролинг, који су његови основни задаци, улога и циљеви. Успешан менаџмент увек мора имати на располагању праве информације које су му потребне да би доносио ефикасне пословне одлуке, али и да би се на време исправиле погрешно донесене одлуке. У нашој привредној реалности проблем није у томе што се донесу погрешне одлуке већ је проблем да прође превише времена док се не схвати и утврди да су погрешне. Имајући у виду напред изнету чињеницу да се о контролингу врло мало зна у домаћој привредној пракси, како ли би тек он изгледао у јавном сектору? Ако се питате да ли је могуће и како применити концепт контролинга у јавном сектору, одмах ћу Вам рећи да је могуће. Само на тај начин више не бисмо имали монополе и губиташе у исто време, не бисмо имали намештене тендере или разне финансијске афере. Не бисмо могли дозволити да разна министарства намерно или ненамерно доносе одлуке у своју корист или да којим случајем ненаменски троше финансијска средства грађана Републике Србије! Самим тим не бисмо имали потребу да размишљамо по принцпу ‘’од мера штедње до нових мера штедње! Штедња ниједној економији није помогла, нити ће помоћи Србији. Да се осврнемо мало и на немачко тумачење и схватање, контролинг се по томе може дефинише на неколико начина и то као поређење планираног и оствареног, затим као пословно подручје које обухвата планирање, контролу, информисање и извештавање и приступ по коме се контролинг схвата као утицање на понашање других љјуди ради успешног пословања. Да би се примениле планске одлуке и да би се утврдио да ли се одвијају пословне активности у складу са планом, уз процес планирања мора обавезно постојати и процес контролинга. Са друге стране, ако у процесу контролинга министар или директор јавног предузећа утврди да се пословне активности не одвијају у складу са планом потребно је одлучити које се корективне мере морају предузети. Понављам, овде је битно напоменути да контрола и контролинг нису идентични процеси, већ да је контрола само подсистем контролинга и његов важан део. У складу са наведеним можемо рећи да је контролинг функција управљања која подразумева: 1. планирање успешности и пословних резултата надлежног министарства, 2. праћење и мерење остваривања резултата, 3. утврђивање одступања од планираних резултата и успешности, 4. анализа узрока и последица одступања и 5. редовно информисање и извештавање свих надлежних, као и грађана Србије. Из наведеног је јасно да су контролинг и менаџмент међусобно условљење функције које имају заједничку одговорност, а то је постизање дефинисаних циљева. Менаџмент чине процес планирања, организовања, управљања људским ресурсима и контоле. Са друге стране, сви наведени процеси се односе на управљање финансијским, физичким, материјалним и људским ресурсима са основним циљем остварења дефинисаних циљева. Поједини процеси односно фазе менаџмента, углавном следе једна другу у логичком редоследу. Међутим, често се код нас данас у јавном сектору дешава да се ти аспекти изводе појединачно или неким другим редоследом, па се стога и јавља потреба за контролингом који у том тренутку повезује све фазе са циљем њихове усклађености и постизања што бољих укупних перформанси. Контролинг треба да обезбеди да информације буду тржишно усмерене, тако да се процес контролинга у пословним процесима спроводи у неколико фаза и то искључиво зависи од потреба и информационих захтева различитих ресора. Уопштено можемо рећи да се процес реализује у следећим фазама: 1. Анализа постојећег стања, 2. Дефинисање проблема, 3. Анализа расположивих података, 4. Избор и примена метода контролинга, 5. Предлог корективних мера и акција, 6. Извештавање менаџмента и 7. Предвиђање будућих догађаја. Процес контролинга у јавном сектору бисмо могли објаснити и на следећи начин. Контролинг се бави прикупљањем података из свих сегмената јавног сектора, затим се врши избор неопходних података и ради се њихова анализа која треба да омогући увид у остварене или неостварене резултате. Подаци се потом обликују у информације и путем извештаја достављају се ресорним министрима који на основу њих одлуке. Ту је од изузетног значаја редовно информисање и извештавање како би се благовремено деловало мерама на чиниоце који су условили да дође до одступања са циљем свођења резултата и успешности на предвиђене (жељене) резултате. На такав начин контролинг је функција којом се може повећати ефикасност и ефикасност једног система, а тиме и способност прилагођавања интерним и међународним променама. Извор: Правда