Правда

Ипак, то не значи да неће истрајати у настојањима да блокира Србију, иако тиме ризикује сопствену дипломатску изолацију, сматрају аналитичари у Бриселу. Спољнополитички комитет ЕП је јуче и данас одбио покушаје посланика Хрватске да се у резолуцију о Србији уврсти низ захтева, који се односе на билатерална питања, а пре свега претњу блокадом ако Србија не одустане од закона који јој даје право да суди Хрватима за ратне злочине почињене у Хрватској. У Бриселу, међутим, упозоравају да Хрватској остаје могућност да у Европском савету гласа против отварања поглавља у преговорима Србије о придруживању, а виша аналитичарка бриселске Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) Александра Стиглмајер верује да ће Хрватска искористити ту могућност. „У Европском савету нема прегласавања, тако да свака чланица има право вета“, подсећа Стиглмајерова за Танјуг и објашњава да је, „условљавање билатералним питањима огроман проблем за ЕУ, а она нема ефикасне инструменте да то спречи“. Она такође подсећа да је и Хрватска неко време била блокирана због захтева Словеније да се реши питање Пиранског залива и штедних улога у Љубљанској банци. “Словенија је на крају морала да попусти због притиска осталих чланица, а видећемо да ли ће се и Хрватска у случају Србије наћи под истим притиском“, указује она. Високи функционер Европске комисије који је желео да остане анониман рекао је за Танјуг да се хрватски стални представник при ЕУ до последњег тренутка противио томе да се у закључцима из децембарског заседања Савета нађе формулација о могућности отварања поглавља ове године. “Ако устрају у својим захтевима, они (Хрвати) могу да направе много штете, не само Србији него и себи“, рекао је он, указујући да у Бриселу влада култура тражења компромиса и да се на чланице које олако посежу за правом вета гледа попреко. Овај функционер објашњава да нико не може да спречи хрватске представнике у Савету да блокирају Србију, али да онда ова најмлађа чланица ЕУ ризикује да се нађе у дипломатској изолацији и изложена притиску по другим питањима. “За њих није добро да тек што су ушли у ЕУ постављају ултимативне захтеве“, примећује Танјугов извор. Стиглмајерова каже да резолуција хрватског Сабора из прошле године, којом се Хрватска обавезала да неће због билатералних питања блокирати ниједну земљу из региона у настојању да се придружи ЕУ не значи готово ништа. “У Хрватској тврде да није реч о билатералним, него о ‘цивилизацијским’ питањима, а исто то тврди и Грчка за Македонију и Кипар за Турску, које су трајно блокиране“, каже она. Према овој аналитичарки, од кључне важности је да Србија приљежно испуњава обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању које су заиста важне за ЕУ, а пре свега да настави да напредује у нормализацији односа са Приштином. “Ако Србија буде напредовала, осталим чланицама ће бити лакше да присиле Хрватску да се понаша у складу са заједничким начелима“, каже Стиглмајерова, али додаје да ће, уколико Србија заостане, Немачка и остале чланице имати више разумевања за хрватске захтеве.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Широм „руског света“ прослављен Дан бранитеља отаџбине, погледајте како!

Извор: Танјуг