Правда

Лакше се, чини се, заборави изборни резултат него изборни дуг. Многе странке су, наиме, после кампање за парламентарне изборе 2014. остале дужне милионе. Отплата теже пада партијама које више не могу да рачунају на приход из буџета. Да ли су у међувремену дуговања измирена, знаће се из редовоног годишњег финансијског извештаја. Од тога зависи и који су наредни кораци Агенције за борбу против корупције. Странке највише дугују медијима, маркетнишким агенцијама, издаваоцима билборда. Највећа задужења имају странке које више нису у парламенту и не добијају новац из буџета. "Уједињени региони Србије су завршили укупно дуговање у изборној кампањи од преко сто милиона, затим ЛДП, чије укупно дуговање и износи 99 милиона и ДСС - 40,7 милиона динара", каже Јелена Ђорђевић из Агенције за борбу приотв корупције. У ДСС-у кажу да су део обавеза измирили репрогарамом дуга, а преостали враћају средствима од чланарине и донација. Члан председништва ДСС-а Вукосав Томашевић каже да су одмах након избора максималхно рацинализовали пословање странке у свим сегментима - смањен је број запослених, распродат је возни парк, отакзани су неки пословни простори. А од парламентарних странака, дужне су СПС, Социјалдемократска странка, односно Нова демократска странка у то време и Демократска странка, чији је рачун скоро годину дана у блокади. У странци кажу да ће рачун са 38 милиона динара у минусу одблокирати за неколико месеци. "Тренутно је акција солидарнсоти у ДС-у на предлог господина Пајтића, а то значи да се чланови странке одазивају са већим прилизима који су у складу са законом како бисмо изашли из блокаде што пре", каже секретар ДС-а Милан Поповић.

Прочитајте још:Руси „оплели“ по Вучићу због Блера

Политички субјекти су дужни да доставе Агенцији годишње финансијске извештаје за претходну годину до 15. априла 2015. године, тек тада ће се знати да ли су измирене обавезе према добављачима, али и банкама. Јелена Ђорђевић каже да су банке одобриле кредите за финасирање изборних кампања или за финсирање редовног рада. "Такође исто као дуговање према добављачима за извршене услуге дужни су да исказују у својим финасијским извештајима и дуговања по основу подигнутих кредита", каже Ђорђевићева. У случају да дође до опроста дуга, иако се до сада то није дешавало, тај опрост дуга постаје неновчани прилог, а политички субјекти су дужни да и то прикажу у својим финансијским извештајима. У супротном, добављачи ће своја потраживања потражити на суду. Извор: РТС