Правда

Аранжман са ММФ је добродошла додатна потврда исправности економске политике коју спроводимо. Очекујемо да ће сигурно позитивно утицати на кредибилитет Србије у иностранству, повећање спремности за инвестирање у нашу земљу, лакши приступ капиталу и повољније услове задуживања државе, привреде и становништва. То  поручује Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије. Повољне вести из Вашингтона, како очекује, створиће финансијске претпоставке за одржив привредни раст и развој: - То, истовремено, значи и да ће монетарна политика моћи да, уз мању рестриктивност, одржава ниску инфлацију. Да ли можемо да очекујемо стабилнији курс, односно јачи динар? - Закључивање аранжмана са ММФ позитивно ће утицати на слику Србије у очима инвеститора, а мере Европске централне банке би могле позитивно да се одразе на могућности екстерног финансирања, али и пласман наших производа у ЕУ. За нас су, наравно, најбитније промене фундаменталних макроекономских показатеља који опредељују дугорочну стабилност курса. Значајно је да у овој години очекујемо знатно нижи дефицит платног биланса, као резултат повећања конкурентности домаће привреде, очекивано нижих издатака за набавку нафте и мањег увоза због реактивирања капацитета у електропривреди. Поправљање платнобилансне позиције, чему доприноси и фискална консолидација, основ су одрживе стабилности курса динара. Може ли се данас прогнозирати колики ће курс евра бити до краја године? - Не бавимо се таквим прогнозама, али можемо да говоримо о тенденцијама које очекујемо на основу макроекономских кретања. Наравно, увек су могући позитивни и негативни шокови, као резултат непредвидивих и променљивих кретања на међународном финансијском тржишту, који могу да доведу до краткорочних осцилација курса. НБС ни тада не седи скрштених руку - својим интервенцијама, продајом и куповином девиза, обезбеђује да те осцилације буду што мање. Падају марже на кредите Има ли простора да се скрешу банкарске марже на кредите? Еурибор је на минимуму, домаће плате су реално пале, смањене су зараде у јавном сектору, само се банкари не одричу зараде... - Банкарски сектор, као уосталом и сви други сектори, мора да повећа своју ефикасност, што ће довести и до смањења маржа. Желим да нагласим да то значи да банке своју профитабилност морају да граде на повећању обима кредитирања, а не на расту камата. Наравно и макроекономска кретања ће позитивно утицати, не само на премију ризика земље, већ и на мању ризичност улагања у појединачне привредне субјекте, што ће смањити трошкове банака и омогућити им да позитивно послују уз мање марже.

Прочитајте још:Извоз Србије у ЕУ за последњих четири године порастао за 70%

Хоће ли банке прихватити одлуку НБС о четири решења за грађане задужене у "швајцарцима"? - Не би ме изненадило да решењима не буду задовољни ни банке које ће сносити део финансијског терета због раста курса франка, ни клијенти. Донете мере су најоптималнија алтернатива садашњој ситуацији. Имали смо у фокусу тежак положај појединих дужника и зато смо понудили велику флексибилност у избору четири модела, али имали смо у виду и потребу да осмислимо решења којима се неће довести у питање одржавање финансијске стабилности, чији су део како дужници банака, тако и њихове штедише. Шта ће бити ако банке не прихвате решења? - НБС ће се сада посебно ангажовати на праћењу спровођења ових мера и банке које их се не буду придржавале биће санкционисане. Извор: Вечерње новости