Правда

Премијер сматра да је, без обзира на тешкоће са којима се влада суочила током преговора са европским партнерима, поништен претходни меморандум – политика драстичних мера штедње – и замењен програмом мера за заустављање хуманитарне катастрофе. Такође, истиче Ципрас, направљен је привремени споразум о четворомесечном продужавању финансијске помоћи, који је помогао да Грчка „дође до ваздуха”, и анулирани су захтеви за нереални суфицит буџета, што ће земљи оставити простора да покрене привреду. Склапајући нови споразум са партнерима и пристајући на четворомесечно продужавање зајма, на чему су међународни повериоци отпочетка инсистирали, а што је Ципрасова влада одбијала, јасно је да је Атина морала да пристане на уступке. Морала је да се договара, уместо да поставља захтеве, како је кренула у почетку. Влада је добила оно што је могла, јер када се суочила са осиромашеном државном благајном и опасношћу од неликвидности банака, будући да је за само два дана повучено преко милијарду евра депозита, маневарски простор се смањио. Опозиција их је после добијања „зеленог светла” од Еврогрупе дочекала на нож. Бивши премијер Антонис Самарас и његов коалициони партнер, лидер Пасока Евангелос Венизелос, најгласнији су и највише љути. Оптужују нову владу да „земљу враћа назад, тамо где је била у новембру прошле године”. Самарас подсећа да је он био на прагу тога да се договори о изласку Грчке из споразума са европским повериоцима, а да су премијер Ципрас и министар Варуфакис „поново пристали на услове ’тројке’, коју сада називају ’институцијама’ и земљу даље гурнули у дугове”. Једном речју, нова влада је покварила све оно што претходна само што није привела крају. Напади долазе и из њихових сопствених редова, одакле их најстарији члан Манолис Глезос оптужује да, због неиспуњавања предизборних обећања, могу да покрену нови талас незадовољства. Доказ старе истине да на грчкој политичкој сцени ни када је најтеже нема јединства јесте одлука Комунистичке партије, из чијих је редова Алексис Ципрас и потекао, да у петак на Тргу Синтагма одржи митинг против владиног споразума са Еврогрупом. У позиву комуниста на протест се каже да су „споразум о четворомесечном продужавању финансијске помоћи и мере реформи антинародна политика, коју, сада, за промену води Сириза”. Биће то прве демонстрације против владе, јер су у протеклом месецу Грци самоиницијативно на улице излазили само да би подржали програм Ципрасовог кабинета. „Крајње десне снаге ће бити једине који ће профитирати у покушајима минирања грчке владе и њене политике против драстичних мера штедње”, изјавио је министар финансија Јанис Варуфакис у интервјуу за „Шарли ебдо” и нагласио да је свима, па и својим европским саговорницима, отворено рекао да „ако мисле да им је у интересу да на самом почетку минирају прогресивну владу као што је грчка, онда треба да буду спремни на најгоре”. Министар финансија Немачке не може да се помири с чињеницом да је привремено решење за Грчку нађено и наставља са жаокама упућеним Атини. Волфганг Шојбле подвлачи да је продужавање споразума о финансијској помоћи Грчкој била врло тешка одлука за све министре Еврогрупе и да је остало много сумњи у кредибилитет реформи. „Питање је можемо ли веровати да ће све реформе, које су иначе врло непрецизно одређене, грчка влада и испунити. Коначно, влада у Атини није у лакој позицији јер је сопственом народу обећала нешто сасвим друго”, каже Шојбле. Напад долази и од шпанског премијера Маријана Рахоја, који је у парламенту, избегавајући директно помињање Алексиса Ципраса, упозорио партије у земљи понете истим надама, посебно Подемос, да је основни проблем Сиризе то што „за време предизборне кампање није говорила истину грчком народу”.

Прочитајте још:ЦИПАРИС ПУК’О: Грчки народ на улицама против Сиризе

Питање истине или неусклађености међу министрима већ се поставило и у унутар владе. Министар енергетике Панајотис Лафазанис саопштио је да Грчка, мимо обећања датог кредиторима да ће се наставити приватизације које су већ у току, обуставља приватизацију државног предузећа за производњу електричне енергије ППЦ и оператора преносне мреже АДМИЕ. Државна електропривреда је већ расписала тендер за продају 66 одсто удела у оператору премосне мреже АДМИЕ. На листи потенцијалних купаца су већ били кинеска државна електропривреда и италијански „Тема”. Лафазанисова изјава је у западним круговима протумачена као први знак отвореног одустајања грчке владе од споразума са Еврогрупом. Одмах је интервенисао Јанис Варуфакис, коме је са Лафазанисом приватизација заједничка надлежност. Варуфакис, који сноси и општу одговорност за продају државне имовине, поновио је став владе да већ завршене или приватизације које су у току неће бити анулиране, али да на оне које су у току могу да буду примењени нови законски прописи који могу да доведу до промене неких услова. Извор: Политика (Јасмина Павловић-Стаменић)