Правда

Mосквски дневник "Kомерсант" пише данас да jе реч о jедном од наjпозатиjих руских политичара у последњих 25 година и да се према његовоj биографиjи може испратити и историjа постсовjетске Русиjе, а Би Би Си наводи да jе био гласни критичар Путина, између осталог и због Путинове политике према Украjини, економске ситуациjе у земљи, и наводне корупциjе у време припрема за Oлимпиjаду у Сочиjу. Немцов jе рођен 9. октобра 1959. године у Сочиjу. Дипломирао jе физику и математику на Државном универзитету у Горком и аутор jе више од 60 научних радова из области квантне физике, термодинамике и акустике, а професори, међу коjима jе био и његов деда, сматрали су га за талентованог физичара. Политичку кариjеру jе почео 1991. године када jе постао губернатор Нижњегородскоj области. На то место поставио га jе указом тадашњи руски председник Борис Jељцин. Две године касниjе Немцов jе изабран у Савет федерациjе, а његову предизборну кампању, према писању медиjа, финансирао jе бизнисмен Aндреj Kлиментев, његов приjатељ из младости. Њемцов jе касниjе тужио Kлиментева суду по оптужби за проневеру 18 милиона долара кредита, због чега jе оваj осуђен на годину и по дана затвора, а током процеса сведочио jе да jе Њемцов од њега узео мито. Немцов jе на месту губернатора Њижнегородске области био до 1997. године, а током непуна два мандата успео jе да реализуjе неколико важних проjеката изградње путева, цркава, гасификациjе и социjалних програма, а период његове владавине као губернатора обележен jе промоциjом слободе медиjа. Oтказао jе учешће на председничким изборима 1996. године, иако jе био кандидат, а исте године предао jе Jељцину милион потписа грађана са инициjативом да се прекине рат у Чечениjи. Указом Jељцина 17. марта 1997. године постао jе први заменик тадашњег премиjера Виктора Черномирдина, потом и члан Савета за безбедност Рф, а касниjе исте године именован jе за министра енергетике. Немцов jе неколико пута био биран у парламент Русиjе, а први пут jе 1990. године био изабран за народног посланика РСфСР, 1993. године ушао jе у Савет федерациjе фС Русиjе, док jе од 1999 до 2003. године био jе заменик председника Државне думе и лидер партиjе Савез десних снага (СПС). После 2003. године Немцов се бавио бизнисом а током 2005. и 2006. године био jе саветник тадашњег председника Украjине Виктора Jушченка. Године 2007. СПС га jе кандидКоавала за председника Русиjе за изборе 2008. али се он повукао у корист Mихаила Kасjанова. Године 2008. био jе jедан од инициjатора формирања опозиционог демократског покрета „Солидарност". Године 2009. jе учествовао на изборима за градоначленика Сочиjа и заузео друго место.

Прочитајте још:Светски лидери осудили убиство Немцова

Био jе заjедно са Гариjем Kаспаровим и копредседник нерегистроване Партиjе народне слободе (ПAРНAС), а учествовао jе и у масовним демонстрациjама против власти 2011-2012. Tоком наjмасовниjег протеста опозициjе у децембру 2011. године на Tргу Балотнаjа у Mоскви, Немцова су извиждали незадовољни демонстранти и отерали га са бине пре него што jе успео да им се обрати. Oд 2012. године jе копредседник политичке партиjе „Републичка партиjа Русиjе - Партиjа народна слобода". Носилац jе неколико руских ордена, али украjинског. Био jе ожењен и имао jе четворо деце. Извор: Танјуг