Правда

Међутим, само у нашој земљи постоји забринутост у погледу стабилности и генерално опстанка наше економије и свих нас. То не значи да имамо проблем са државом или неким Министарством. Само се тражи константан начин да се дође до значајног унапређења којим се може удовољити само помоћу коренитог и појачаног приступа у раду свих надлежних. У свету је примена оваквог концепта већ одавно присутна. Међутим, у Србији оваква пракса је непознат појам. По показатељу сиромаштва Србија се нашла на поражавајућем осмом месту. Тај податак сасвим довољно говори о стању наше економије. У Београду је, према најгрубљим проценама, око 385.000 сиромашних. Међу њима је највише пензионера - око 180.000. Циљ је да се у оваквим кризним временима направи јасан консензус у погледу тога да кривицу за то увек сноси неко други. Изгледа, грађани Србије! Уместо да се бавимо питањима отвореног и слободног тржишта у XXI веку неко жели да нас врати у самоуправљање. Наравно, у питању је вешт маркетиншки трик. Изгледа да многи који то мисле беже од стварности, прикривају истину, и неуморно теже да свим финансијским средствима из буџета финансирају бескруполозно-незасито губиташка предузећа који паразитирају годинама уназад. Све то данас подсећа на комичне представе о продуктивном, али кад се сведу рачуни, на паразитско-разбојничком интересу. Много јавни догађаји потврђују моје мишљење. Сада се развија једна политичка демагогија, у којима појединци фигурирају као велики глумци. Можда је ипак у питању ’’креативан социјализам’’, само ми економисти и читава јавност ипак нисмо упућени у то. Експлатација радне снаге и незапосленост је присутна као никада до сада, чак мислим да ће ући у анале наше историје. Са друге стране, ради се ипак о ’’самовољно изабраним’’ од стране грађана. Треба да схватимо да ће ово итекако оставити дугорочне последице јер уместо раста, ми се увек ’’оклизнемо’’ и негде паднемо. Зато и БДП Србије нема добре прогнозе у дужем периоду за Србију. Налазимо се на мети опасне економске деструкције. Не само економске, већ деструкције здравог разума, резоновања и достојанства обичног грађанина! Да се мало вратимо у прошлост, 25.01.2008. године, продата је Нафтна Индустрија Србије, свима познатија по скраћеници НИС. НИС је тада продат по цени од 900 милиона евра. Битан је један детаљ тог споразума, односно, свима нам је представљено да је НИС продат за наведену цифру. Међутим, НИС је заправо продат по цени од 400 милиона евра, док се руска страна обавезала да ће преосталих 500 милиона уложити у модернизацију саме компаније. Јасно је да је таква продаја НИС-а била огромна штета по нашу привреду! Као што сви можемо закључити, ово је једна у низу погрешних одлука, дилетаната и политиканата на власти који су били за време бившег режима. Овакве погрешне одлуке у будућности не смеју више да се понављају, са посебним освртом на најављену продају јавних предузећа Србије!!! Обзиром на то да имамо најаву продаје компаније ‘’Телекома Србије’’ које је профитабилно предузеће и које има највећи удео на тржишту телекомуникација, можемо да се запитамо где води продаја националних и стратешких ресурса странцима? ‘’Телеком Србије’’ у овом тренутку представља најзначајнији национални ресурс који имамо. Нико у свету не продаје своје ресурсе, хајде да се мало угледамо на њих?!

Прочитајте још: ЕУ: Примена Брисeлског споразума је услов за СрбијуКо ово не би подржао: Замислите да сви наши дугови нестану на 15 месеци!

Извор: Правда