Правда

Пројект ће бити завршен до 2020. године, када Гаспром планира да прекине транспорт гаса кроз Украјину. "Турски ток" ће имати капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а од Русије до Турске ће ићи по дну Црног мора, углавном по рути која је била предвиђена за Јужни ток. Око 660 километара гасовода ићи ће по коридору Јужног тока и 250 километара по новом коридору у смеру европског дела Турске. То је изјавио председник управног одбора Гаспрома, Алексеј Миллер, после сусрета с министром енергетике Турске, Танером Јилдизом, пренео је руски пословни лист Комерсант. Према мишљењу руских стручњака, Гаспром је био присиљен да изађе у сусрет турским партнерима, а првобитна замисао руског гасног дива је била да подводни део гасовода иде паралелно с гасоводом "Плави ток", јер би за компанију то била јефтинија варијанта. Јилдиз је за Тв НТВ изјавио да је главни проблем пројекта чињеница да још не постоји споразум о коначној цени гаса, а према писању Комерсанта, турска страна захтева снижење цене за 15 одсто, што је прилично велики попуст. Морску деоницу гасовода Гаспром ће градити самостално, а у реализацији пројекта копнене, учествоваће и турски Ботас, преноси "Рускаја газета." Пројекат Турски ток за ЕК неодржив Европска комисија (ЕК) сматра да је руски пројекат испорука гаса преко Турске, уместо Јужног тока, "економски неодржив", рекао је заменик председника Европске комисије за Енергетски савез, Марош Шевчович. Руски председник Владимир Путин је током посете Турској 1. децембра 2014. године изјавио да у садашњим условима Русија неће реализовати Јужни ток, али је спремна да изгради још један гасоводни систем у Турску, као допуну Плавом току и изгради гасно чвориште на граници Турске и Грчке, где би земље ЕУ могле да купују гас за своје потребе, подсећа агенција Тас. Како је касније изјавио директор Гаспрома Алексеј Милер, Турски ток је јединствена маршрута за будуће испоруке 63 милијарде руског гаса које сада иду кроз Украјину. ЕК је почела рад на формирању Енергетског савеза и направила је план за реорганизацију европске енергетске полилтике, наводи се у саопштењу те институције.

Прочитајте још:СЕВЕРНА КОРЕЈА: Спремни смо за нуклеарни рат!Бела кућа намерава да Русију изолује од одлука које се тичу Украјине

Званично доношње стратегије о енергетској политици планирано је за 25. фебруара. Стратегија ће обухватити и проблеме климатских промена и уједињеног електроенергетског система Европе. "Наша тренутна енергетске политика није одговарајућа у свим сегментима и неопходна јој је хитна реорганизација. Грађани треба да буду у средишту наше енергетске политике. Радићемо на томе да обезбедимо доследан приступ енергији кроз различите облике политике, како би створили више предвидивости", казао је Шевчович. Клима, транспорт, индустрија, научна истраживања, спољна политика, дигитална економија и пољопривреда ће бити од кључног значаја за пројекат. Енергетски савез ће успоставити нови начин стварања енергетске политике у Европи, нагласио је заменик председника ЕК, Марош Шевчович. Извор: Танјуг