Правда

Сакупљени новац се посредством конзулата и амбасада  јер због ратних дејстава и ембарга други начин  трансферa није постојао, сливао  на посебан рачун Министрства спољних послова у Београду. Закључно са јулом 1999.г. српска дијаспора је сакупила нешто преко 12 милиона ондашњих немачких марака, тако да је држава одмах могла да крене са обновом неких објеката од виталног значаја. Највише новца је сакупљено у Швајцарској –око 3,2 милиона ДЕМ, на другом месту су наши земљаци из Немачке са око 1,7 милиона ДЕМ, најмање новца, собзиром на број наших исељеника, сакупљено је у Сједињеним америчким државама, само око 30.000 ДЕМ јер је пропаганда била веома јака да се новац сакупља не за народ него за Слободана Милошевића! Одмах после бомбардовања, инвестиране су значајне суме у  обнову порушених моста на реци Јасика, затим моста  код Варварина, следила је  донација од преко 1 милион ДЕМ Дирекцији за обнову земље за изгрању моста у Новом Саду, оправљене су болнице „Драгиша Мишовић“ у Београду, затим Ортопедска болница Бањица и многи други објекти у укупној вредности од око 6 милиона ДЕМ. Променом власти у Србији 2000. године, реуларно регистрованом Фонду  државна администрација је илегално запленила преосталу суму  од око 6 милиона ДЕМ која се налазила на текућем рачуну. Фонд је на све начине, па и судским путем, скоро 6 година покушавао да заплењени новац врати. Tи покушаји нису уродили плодом, јер је новац дијаспоре,  ко зна зашта, –једноставно потрошен.  Тек претњом покретања стране јавности и Међународног суда правде у Стразбуру, држава је, вероватно из буџета,  заплењени новац вратила, али без иједног цента камате, иако је новац користила пуних 6 година. Фонд је  најзад могао поново да крене са хуманитарним радом. Следиле су бројне хуманитарне акције као изградња једног обданишта на Космету код Грачанице за око 120.000 евра, обнова болнице у Аранђеловцу је помогнута са 150.000 евра,  помогнута је обнова више цркава и мнастира, купљено је неколико кућа са окућницама за са Косова  протеране породице са више од 4 детета, помагане су народне кухиње, после земљотреса је помогнут град Краљево са 150.000 евра итд. Због лошег односа државе  према Фонду приликом заплене новца, дијаспора је престала да улаже у Фонд, плашећи се ваљда да ће држава опет запленити њихов новац намењен хуманитарном раду.  Сада  једини приход долази од камата банака на уложена средства. То је  било довољно за поменуте акције, без да се из главнице издвоји и један цент. Сви сараднци Фонда радили су добровољно, из Фонда није узет ни један динар чак ни за телефонате и путовања ради обиласка објеката у обнови јер су све то сарадници плаћали из својих џепова! На приспелу камату, иако је сав приход ишао у хуманитарне сврхе, држава је редовно наплаћивала 10 одсто пореза! После поплава у Србији и Републици Српској апокалиптичних размера 2014.г. Скупштина Фонда је једногласно одлучила да се из главнице за обнову у поплавама уништених добара издвоји нешто преко 1,1 милион евра у динарској противвредности. Око 830.000 eвраје намењено Србији а  270.000 евра Републици  Српској. Новац су добиле у Србији општине Обреновац, Параћин, Кладово, Крупањ и Осечина а у Републици  Српској општине Шамац, Зворник, Челинац, Нови Град и Лопаре. Са представницима општина и влада обе српске државе потписани су одговарајући уговори који их обавезују да новац Фонда користе искључиво за договорене хуманитарне акције  од општег значаја –као обнову мостова, школа, обданишта и болница. Међу првим објектима у Србији је у Коцељеву,   уз донацију од 5 милиона динара, већ обновљен мост од изузетног значаја за локално становништво. Пре почетка радова је у седишту Фонда у Београду, председник општине Душан Ч. Илинчић са директором Фонда г. Живадином Јовановићем потписао одговарајући уговор о донацији. Сарадници Фонда ће ускоро обићи и друге објекте чију је обнову суфинансирао Фонд дијапсора за матицу како би утврдили  да ли је новац потрошен према сачињеним уговорима о донацијама.

Прочитајте још: Свети Сава прослављен широм Европе„Косовски фронт“ наставља акције помоћи Новорусији

Извор: Правда/П.Ракочевић