Правда

Амерички фонд ККР инвестмент, на чијем челу је бивши шеф ЦИА генерал Дејвид Петреус, од октобра 2013. до данас, за непуних годину и по дана, ставио је под своју контролу значајан део српских медија. Американци су прво купили СББ, највећу мрежу кабловске телевизије у Србији, затим су постали већински власници Гранд продукције преко које остварују контролу и над ТВ Прва, основали су ТВ Н1, купили акције интернет портала дневног листа Блиц, а недавно су, тврде одлично обавештени, у највећој тајности договорили и преузимање једног тиражног београдског дневног листа! У готово свакодневним написима о контроли медија и цензури редовно се нападају власт и тајкуни, а готово нико и нигде не спомиње чињеницу да ККР у овом тренутку има вероватно највећу медијску моћ у Србији. Факат је да Американци могу преко највећег кабловског оператера и својих медија значајно да контролишу проток информација, а преузимањем тиражног дневног листа били би у позицији да потпуно креирају јавно мњење у Србији! Како сазнаје Информер, ККР инвестмент ће у наредних неколико месеци и формално преузети контролу над дневним новинама у чије пословање су већ упумпали знатна финансијска средства. "Иако би у овом случају могло можда да се говори о недозвољеној концентрацији или чак о монополу, Американци опуштено праве аранжман о преузимању новина. Потпуно су, наиме, уверени да нико из власти неће смети да им забрани преузимање још једног медија...", каже извор Информера.

Прочитајте још:

• Овако су Књаз Милош, плазма и кравица добили новог газду
• Сорош: Силе које морају да контрилишу поредак у свету су ЕУ и САД

Случајно или не, тек прошлогодишњим променама Закона о информисању омогућено је једном власнику да истовремено има и електронски и штампани медиј, што је раније било забрањено да би се обезбедио плурализам медија. У Министарству културе и информисања јуче нису хтели да коментаришу ова сазнања, већ су само кратко рекли да од 13. фебруара почиње упис у Регистар медија по новим правилима. "Он је заснован на Правилнику о документацији која се прилаже у поступку регистрације медија. Правилник налаже обавезу пријављивања власничке структуре медија, што ће допринети транспарентности власништва", истакли су у овом министарству. На другој страни, председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић каже за Информер да је та комисија одобрила америчком ККР да преузме СББ и да је ту све урађено по закону. "Што се тиче Гранд продукције, ту смо утврдили да није поштовано решење Комисије. Зато ћемо предузети одговарајуће активности из оквира своје надлежности како би се доследно примењивао Закон о заштити конкуренције", истиче Обрадовић. На наше питање да ли су постојали слични проблеми и када је почела са радом телевизија Н1, такође у рукама ККР, Обрадовић признаје да тај случај нису ни проверавали. "После вашег позива проверићемо да ли је дошло до неког кршења закона. То је наша законска обавеза", каже Обрадовић. Генерални секретар УНС Нино Брајовић каже да жели да верује да су економски разлози главни мотив за долазак ККР на ово тржиште. "Увек ме брине велика медијска концентрација. Она је природни непријатељ слободе медија. Зато и постоје регулаторна тела која о томе морају да воде рачуна, пре свих Регулаторно тело за електронске медије и Антимонополска комисија, који треба да утврде да ли има пропуста у конкретним случајевима", сматра Брајовић. Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Информер, независно од питања цензуре и медијских монопола, да није добро да Србија овако профитабилне секторе уступа странцима. "Амерички ККР купује бизнисе који доносе велики профит. Поред тога, ту је и интерес да се оствари велики утицај у овом делу Европе. За нас никако није добро што смо тако важног кабловског оператера продали, а планирамо то да урадимо и са Телекомом. Молим вас, шта ће нам остати? Хоћемо ли постати робови у својој земљи?!", пита се Савић. На крају, борба за медијски простор није само питање политике, већ и милионских профита. То, без сумње, потврђује и податак да оглашивачи у Србији на телевизијске рекламе годишње потроше скоро 90 милиона евра! Паукова мрежа ККР у српским медијима

• Да су се Американци баш намерачили на српске медије било је јасно у октобру 2013, када је ККР инвестиционом фонду МЕП платио невероватних 1,2 милијарде евра за кабловску мрежу СББ.
• Само неколико месеци касније, у фебруару 2014, Петреус и његов ККР инвестмент купују 51 одсто Гранд продукције. Цена никада није званично објављена, али је у медијима објављено да су власници Гранда: Брена, Боба и Саша Поповић добили укупно 15 милиона евра.
• Американци су у октобру 2014. лансирали и своју ТВ Н1, која ради под окриљем Си-Ен-Ена.
• У лето 2014. ККР је купио и пакет акција у швајцарској компанији Рингијер дигитал АГ. Како је саопштено, ККР је преузео 49 одсто акција у овој фирми која преко повезаних фирми контролише и интернет портал Блица у Србији.

Петреус воли жене, војску и новац Пре него што је дошао на чело ККР инвестмента, Дејвид Петреус је био директор ЦИА, и то од септембра 2011. до новембра 2012. Пре тога обављао је дужност команданта међународних снага у Авганистану и Ираку. У једном тренутку у САД је важио чак и за потенцијалног председничког кандидата. Међутим, Петреусова каријера у ЦИА окончана је због секс-скандала, када је "проваљен" да је одавао службене тајне ауторки своје биографије Поли Бродвел, са којом је био у ванбрачној вези. Агенти су пронашли велики број поверљивих докумената на компјутеру Бродвелове и у њеној кући, а Петреус и Пола су се јавно извинили због љубавне афере. Они су рекли да су романсу почели када је отишао из војске и почео да ради за ЦИА. Петреус је тренутно у жижи јавности у САД јер се суочава са могућим подизањем оптужнице америчког министарства правде због одавања поверљивих информација Бродвеловој. Забрањена тема У готово свакодневним написима о контроли медија и цензури нападају се власт и тајкуни, а готово нико не спомиње чињеницу да ККР данас има највећу медијску моћ у Србији! Извор: Н. Секулић / Информер