Правда

1. Како би сте у кратким цртама објаснили нашим читаоцима ваше политичке ставове и активности? Стварно мислим да није могуће у да мом животу одвојено изолујем вредности, политички ангажман, везе, породице, посао (новинарство и уређивање), студије (антрополошке и историјске), и притом сам се посветио у том дугом послу са начелом древних Грка од пре 2500 година: "Човек је мера свих ствари"., са друге стране добро знајући дасу два века након тога к Римљани рекли, да је "човек човеку вук". Та два погледа на живот нису против један другом. Дакле, мој витални интерес је увек био, да све што радим иде у прилог на реализацији слободног и праведног друштва, могу рећи да сам љубоморан на своје корене и верујем у могућности изградње просперитетне будућности. Под тиме не мислим на "савршено друштво", и не мислим на неку врсту раја на земљи. Јер је могуће радити на "бољем свету" где је " свако господар своје судбине" ... и да у том свету појединац није роб тржишта, међународних финансија и од " уједнињене либерално-демократске идеје" и то бих све ствио под заједничку заставу левичара и десничара где год се налазе у свету. Укратко учествовао сам као активиста, или као оснивач-лидер, више политичких покрета и партија у Италији, као што су Unione Nuova Repubblica  (која је била Деголистичка партији са идејама блиским левој страни француског УДР, људима као што су André Malraux, Marcel Loichot и Louis Vallon), као што је организација Lotta di Popolo ( од 1968. и касније, она претставља Европски покрет са наслеђем организације млада Европа, Жана Тириарта), био сам члан организација као што је " Comitati di base socialisti” ( покретом са циљем да се обнови социјализам, и то у годинама између 90- 95.), поред тога сада сам у, “Lega Nazionale”-Национално лиги за циљем окупљања сваком грађанину у заједничкој борби против ЕУ-Европске централне банке- ММФ (тзв. "Тројке") коју је упошљена од стране олигарха међународних финансија како би се уништила национална држава , национални идентитети и културе, и националне економије преко војне окупације НАТО-а, као и политиком дужничких и поданичких уговора. Истовремено сам такође био новинар и уредник био сам дописник на Блиском истоку агенције Анса, али и других италијанских новина, главни и одговорни уредник политичких часописа као што су  „Dimensione Europea”  или сатиричних медија као што је “Marc’Aurelio,  директор (новинар и уредник ) L’Umanità дневног листа Социјалистичке демократске партије а то сам био и касније, када је то постао независни лист, такође сам главни уредник и менаџер италијанског дневним новинама са националним тиражом под називом Rinascita, а упоредо сам радио и коресподенцију бироу основаном у Бањалуци и Београду где сам био уредник часописа Европа Нација са мојим пријатељем Драгош Калајићем и Бранком Матићем. 2.. На основу вашег дугог искуства у раду са медијима, како данас видите медијску ситуацију, слободу говора и медија у Европи, и могућности такмичења између различитих идеја? Управо из моје главне професије, новинарства и уређивања могу  да кажем да истинска слобода штампе, говора и мишљења заиста не постоји у западној Европи. Ова слобода, наравно, је свечано проглашен уставима, по законима али у реалности је исмевана, то јест представља превару. Могу да уверим да смо до слома Берлинског зида и СССР-а, ми - новинари, интелектуалци, људи на "Западу", имали више слободе него сада. Нова сума закона и правила је за ефекат имала смањење нашег просторе да се изразимо (законе који, о историјским периодима, изјављују само у једном правцу „истине“) и за штампу олакшице постоје само у случају великих капиталистичких медија или псеудо-јавних компанија. Нови или мала и средња медији немају оглашице, а већину њих контролише држава. Штампани медији и најчитаније новине су у рукама великих тајкуна, док ширење других идеја на друге нечине има далеко мању ефкасност. Бити слободан значи да знамо да су нам границе тачно дефинисане. Врсту слободе  коју нам нуде је иста оној коју њено величанство краљица Уједињеног Краљевства нуди свом народу : Сваки човек може ићи у Хајд парк и тамо може да говори на састанку са пешацима тог парка. Јасан пример: Италијански Медији су чак уклонио лако и исправно правило које су користили све до почетка 90 година, да се прави извор неке вести потврђује са практично три извора. Након тога западне велике сестре (АП, Ројтерс, Би-Би-Си, Ен-Би-Си, Ал Јазеера и тако даље) одређују као поуздану информацију шта изјављује непозната "активисту" из Лондона, или "добровољац" у Сирији или Ираку или Либији , или са "Косова", наравно у земљама окупираним од стране терориста плаћеним од стране западних агенција или било кога говори нешто "у складу" са претставама креираним у Вашингтону, Лондону или Бриселу. Међутим, они који држе моћ дозвољавају медијима који су ван "режима" да раде на интернету. Ту могу бити слободни и наћи простора да допру до милијарди читалаца. 3.Ви сте један од људи који виде Европу уједињену од Владивостока до Даблин, реците нам како видите до једнство и у којим областима га треба примењивати а у којима нације требају да буду одвојене? Пројекат веће Европе, од  Даблина до Владивостока,у виду  федерације видим као  Европу народа, то је логичан простор за идеје и вредности слободе и правде, а простор треба претставља тврђаву са чврстим и идентитетских коренима  и заједничком судбином. То је главни пут много пута пређен од стране наших предака. Тај пут је описам нашим  митовима о стварању, али та жеља се данас чини угрожена од стране непријатеља народа Европе, они су изградили још један "Европу", такозвану Европску унију, фабрику купаца и робота - подељену у све мањим и мањим ентитетима, без слободе и аутономне одлуке, уведену у сраман циклус ропства под законима профита и зеленаштва мултинационалних компанија, контролисаних од стране међународних финансијских олигарха, који немају своју кућу осим ако то није  Вол Стрит. Успостављање јаче Европе, са Русијом као темељним партнером, може дозволити нашим народима да се поново покрене на траси друштвене једнакости, правог "социјалистичког" друштва, где у правима и дужностима морају сви да учествују. Овај пројекат је природна еволуција савремених политичких иницијатива направљених, mutatis mutandis, од Шарл де Гола, Жан Тириарта, а Александра Дугина, или, понекад и Владимира Путина. То је укупно алтернатива Европи као колонији где сада живимо под угњетавањем Англо-америчке моћи, као атлантски конобари финансијске олигархије. Истовремено таква Европа би била снажан савезник сваке нације - у Латинској Америци, Африци, Азији, Арабији, уколико желе да формирају сличну "тврђаву" народа негде у свету. 4. Како видите политичку ситуацију у ЕУ и Италији данас и шта треба урадити да би се она побољшала? Само прави раскид са слом Атлантиког ланаца може дозволити слободу и будућност за моју земљу, Италију, која је сада подвргнута моћи олигарха који себе називају "либерал-демократе". Пре свега циљ је да се наша нација ослободи и напусти ЕУ и њену монетарну политику (јединствену валуту, приватну Евроспку централну банку, ММФ и Светску трговинску организацију). Потребно је поновно отварање наших природних путева партнерства са земљама источне Европе, Медитерана, Евроазије као и Латиноамеричким земаља. Неко би рекао да су то утопије и да овај начин није могућ? То није тачно, утопије отворају путеве националних препорода томе нас учи историја, тако су нас научили, Мазини или Гарибалди, Прудон или Сорел, Карађорђе Петровић или Милош Обреновић, а зашто не рећи и Гаврило Принцип.

Прочитајте још:CNN: Путин је Русији вратио статус велике силе, а рејтинг му је скочио на 72 одсто!ДНР се прогласила наследником Доњецко-Криворошке Републике која обухвата нове територије

5.Какву би сте поруку послали нашим читаоцима у Србији? Нашим пријатељима из Србије, који су недавно били мета „хуманог“ третмана атланских сила са акцентом на НАТО бомбе, желим да се присете заједничких жртава у ратовима за независност и Првом светском рату, којима смо добили нашу независност и постигли слободу. Заједничко присуство Јадранском мору је углавном производило пријатељске односе у периоду од преко 2.000 година и оно не треба да се прекине политиком завади па владај коју су практиковали Винстон Черчил или Сједињене Америчке Државе.  Пријатељство је чврста веза којим треба остварити континтеталну алијансу из које би дошло до препорода слободе. Извор: Правда