Својинска трансформација највећег јавног предузећа у Србији није први пут на дневном реду актуелне власти. О томе се говорило и 2018. године, када је такву препоруку званично дао Међународни монетарни фонд.
О томе се причало тада, па поново 2020. године, до када је наводно трансформација требало да буде завршена. Након тога је тема некако стављена са стране.
Чинило се да се од тога одустало, све до данас.
За трансформацију из јавног предузећа у акционарско друштво је све спремно.
– Кључна ствар је урађена – а то је процена вредности имовине, и она је прошла Владу. Остало је још и да се усвоји финансијски извештај, након чега би требало да се крене у поступак трансформације – каже наш извор из ЕПС.
Додаје да ће ту одлуку највероватније донети нова влада. Незванично ЕПС би требало да постане акционарско друштво до јануара 2023. године.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић појашњава да та трансформација у акционарско друштво све омогућава.
– Пружа могућност да се „Електропривреда Србије“ одрекне дела свог власништва, да неки пакет акција прода или да уђе у процес приватизације са јасно успостављеним релацијама ко је власник чега.
И то је суштинска разлика између јавног предузећа и акционарског друштва – каже професор Савић.
Наводи да, уколико такав план постоји, приватизација може да се обави на три начина.
Три модела приватизације
Први је да држава задржи већинско власништво, а да управљање препусти професионалном менаџменту.
На тај начин функционише чешки ЧЕЗ, и то је једини пример успешне приватизације у Европи. Све остале, укључујући Црну Гору и Румунију, јесу, како каже, катастрофалне.
Други модел је да држава задржи већински пакет, а да прода мањински удео, онај који остане након што се акције поделе бившим и садашњим запосленима и свим грађанима.
Трећи модел би био да се држава одрекне потпуно свог власништва.
Кад смо обрали бостан…
– Нисам наиван да мислим да ће држава тако лако да се одрекне монопола над управљањем ЕПС-ом. Вероватно ће се тражити решење да буду „сви вуци сити и овце на броју“. Није ни то лоше, ја немам проблем са мањинским партнером, тј. процесом приватизације, уколико ће на тај начин ЕПС бити ефикасан и радити на корист грађанима и привреди. Али неће бити неке користи ако ЕПС буде функционисао ефикасно, а буде у већинском страном власништву. Е онда смо обрали бостан – упозорава професор Савић.
Професор економије на Филозофском факултету Огњен Радоњић каже да је у случају евентуалне приватизације важно и питање да ли ће се ићи на тендер или ће се ићи на директно преговарање.
– Важно је и да ли би предмет приватизације био цео конгломерат или ће се одвојено приватизовати јединице за производњу струје или снабдевање. Ако се одвојено приватизују, то може да поспеши конкуренцију, а ако се приватизује конгломерат, онда нови власник добија природни монопол, односно могућност да кроз манипулацију количинама снабдевања тржишта електричном енергијом утиче на цену струје, због чега је у том случају кључно формирање кредибилне и независне антимонополске агенције, како би се заштитили потрошачи – оцењује Радоњић.
Пример НИС опомена
Он упозорава да су институције у Србији слабе, а корупција изражена.
– Преферирао бих да, под условом темељите реформе, ЕПС остане у државном власништву . На пример, у Пољској и Чешкој је електропривреда у државном власништву и профитабилно послује. Опет, са партијом на власти, која је огрезла у корупцији и нестручности, тешко је тако нешто очекивати. Са тренутним приватизационим приливима би се попуњавале буџетске рупе, док би дугорочни друштвени интерес био угрожен. Слично се десило са НИС-ом – каже Радоњић.
Чеси прво продали па вратили
Професор Економског факултета Љубодраг Савић наводи да је „Електропривреда Чешке“ (ЧЕЗ) предузеће које је први пут приватизовано 1993. године. У том процесу је лоше прошло и умало пропало.
– Онда је Чешка држава повратила већинско власништво, али је управљање предала професионалном менаџменту – наводи професор.
Извор: Нова
