Правда

Виши привредни суд у Београду потврдио је 18. јуна прошле године првостепену пресуду којом се одбацује захтев хрватске компаније “Ина” да се поништи уговор о продаји 167 бензинских пумпи и 11 складишта у Србији на које “Ина” полаже право руском “Лукоилу”. У питању је имовина коју је “Ина” користила до распада Југославије на територији Србије и коју је процењивала на 200 милиона евра, пише Слободна Далмација. Након распада Југославије, пумпе и складишта “Ине” у Србији наставила је да користи компанија “Беопетрол” која је 2003. продата “Лукоилу“. Након тога, “Ина” је покренула спор пред Трговачким судом у Београду. – Ина је 2005. покренула поступак због поништења уговора између Агенције за приватизацију и Акцијског фонда Републике Србије, с једне, и “Лукоил Еуропе Холдингс” и “Лукоил Интернатионал ГмбХ”, с друге стране. Предмет се водио пред Привредним судом у Београду, а “Ина” је поступак правомоћно изгубила – саопштено је у Сектору за корпорацијско управљање “Ине”, без додатних образложења о томе како је Ина изгубила спор у Србији и хоће ли се можда обратити неком од међународних судова. Деоничари “Ине” могу да затраже надокнаду штете због губитка имовине компаније у Србији пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Како Слободна Далмација сазнаје од београдског адвоката Саве Анђелковића, који је у споменутом спору заступао Акцијски фонд Србије, захтев “Ине” за раскидом уговора којим је “Лукоил” купио “Беопетрол”, Привредни суд одбацио је због тога што Ина није доказала статус заинтересоване стране која уопште може да тражи раскид уговора. – Иако није прикладно да ја то говорим као адвокат у спору, “Ина” је потпуно погрешно поставила свој захтев. Заинтересоване стране које су могле да траже поништење уговора су искључиво “Лукоил”, Агенција за приватизацију и Акцијски фонд. Не знам који је био циљ “Ине” у овом поступку, али средство им је било потпуно погрешно – рекао је Анђелковић за Слободну Далмацију. Анђелковић наводи како је у јавности потпуно погрешно представљена приватизација “Беопетрола” као посао у којем је “Лукоил”, уз деонице, купио и имовину “Беопетрола”, попут земљишта, зграда и опреме. – У приватизацији “Беопетрола” продавале су се једино деонице компаније, док је имовина “Беопетрола” и даље капитал који није на продају. Самим тим “Ина” није могла да се појави као заинтересована страна пред Привредним судом. Ипак, “Ина” може да добије оно што јој припада у поступку примене Бечког споразума о сукцесији бивше СФРЈ, анекса Г, који регулише питање имовине подузећа на територијима других југословенских република, односно данашњих самосталних држава – напомиње Анђелковић.

Прочитајте још:Foreign Policy: Запалити српског Тројанског коња на КосметуОд скупог колеџа до крвавог фронта: Ко је човек који је хтео да убије Путина?

Износ од 200 милиона евра који се нашао у оптицају када је “Ина” затражила поништење продаје “Беопетрола” “Лукоилу” није спомињан на рочиштима у самом спору. Међутим, менаџмент “Ине” из времена кад је покренут спор у Београду баратао је том свотом вероватно руковођен условима продаје “Беопетрола” “Лукоилу”. Руси су, наиме, 117 милиона евра платили за деонице “Беопетрола”, а “Ина” је на тај износ додала изгубљену добит од готово 90 милиона евра. Извор: Слободна Далмација, Телеграф.рс