Правда

Прво је открио да ће млађи командни састав Оружаних снага Украјине пролазити обуку у пољским војним центрима, али ће коначне одлуке о томе доносити Кијев. Пољски министар је притом нагласио да циљ његове земље није да пољски војници одлазе у Украјину, него да Пољска обучава украјинске војнике. Према његовим речима, појединости тог аранжмана биће усаглашене до краја марта. Семоњак је указао да број украјинских млађих официра који ће пролазити обуку у Пољској неће премашити 100. Пољски министар је иступио са прогнозом „могућег појачавања агресије Русије против Укрјаине” већ овог пролећа. „То су снажне гласине које активно циркулишу по Кијеву, а ја за њих знам још од јесенас. Донбас је буре барута, зато је сваки разговор о априлу или неком другом месецу - увек разговор о могућем сценарију” – рекао је Семоњак. Под „појачавањем агресије Русије” у Варшави се има у виду могућа офанзива Оружаних снага Доњецке и Луганске Републике. Таква ситуација би од Варшаве тражила конкретну помоћ Кијеву. На пример: испоруке оружја, али пољски министар их засад искључује . Зато: или Семоњак не верује у „пролећну офанзиву” донбаских устаника или покушава да ствари представи бољим него што јесу, подржавајући оцене да је Кијев у стању да одржи ситуацију у земљи под контролом. Међутим, ово мишљење не деле сви у влади Пољске. То је управо показао вицепремијер и министар економије Јанош Пехочински. Он је изјавио да се економија Украјине распада и открио да очекује велике реке избеглица из Украјине које ће стизати у Пољску. Пољска премијерка, Ева Копач, после овога је забранила члановима своје владе да говоре о кризи украјинске економије и да критикују њене проблеме. Међутим ова забрана није важила за бившег пољског премијера и министра спољних послова Влодзимјежа Чимошевича, којег је украјински тајкун Дмитриј Фитраш позвао да буде консултант Агенције за модернизацију Украјине. Чимошевич је у интервју пољском листу Gazeta Wyborcza себи дозволио овакву прогнозу: „Кијев има проблем дефицита времена: ако украјинска власт не изађе на крај са проблемима – сама Украјина чак може ишчезнути са политичке карте. Зато, хајде да радимо оно за шта смо способни. У најмању руку, имаћемо чисту савест и нећемо изгледати као сенатор Џон Мекејн који је рекао да се стиди зато што је могао за Украјину да учини више”. Копач, Семоњак и Пехочински су активни политичари, размишљају као политичари и скрећу пажњу на политичке, економске и социјалне ризике за Украјину. Истовремено, за њих је грађански рат у Украјини – озбиљан тест и изазов, оно што угрожава такође и Пољску. Пољски официри, међутим, мисле друкчије. За њих су ратна дејства на истоку Украјине – „територија за тренинг”, објавио је портал Na Temat. Другим речима: прва могућност током много година да погледају изблиза „како делује савремена руска армија”. Исти портал је указао да због тога у Украјину долазе и британски саветници: они немају намеру да било чему уче украјинску армију, него да изуче руску ратну технику и начин размишљања. По мишљењу пољског војног новинара Даријуша Рембелског, и Варшава треба да искористи конфликт у Украјини као свој тест – полигон јер је рат у Украјини „добра могућност (за Пољаке) за упознавање са новом техником и тренутним могућностима руске армије”. Бивши шеф пољске војне обавештајне службе, генерал Марек Дукачевски, сматра да украјинска криза „показује неке нетрадиционалне методе деловања руске стране, што је најинтересантније за обавештајне службе”. Све руске ноу-хау, нагласио је генерал Дукачевски, пољске специјалне службе морају најбрижљивије проучити и проверити”. Он је истовремено указао да Варшава у случају Украјине нема право да се ослања само на информације које добија од Кијева. Према његовим речима, многе украјинске цивилне и војне структуре све до данас су у знатној мери профирцане руским специјалним службама, па Варшава не може имати пуно поверење у податке које добија од Украјинаца. Из истих разлога, уверен је Дукачевски, Пољска не сме Украјини стављати на располагање све специјалне информације. Да не би отишле у „погрешне (руске) руке”. Пољски војни експерти у целини критички оцењују способности украјинске армије. У интервју листу Newsweek Polska, војни аналитичар Павел Малицки оценио је да су „сепаратисти боље опремљени и обучени него украјинска регуларна армија... Оружане снаге Украјине немају реалну подршку, чак и храну за војнике обезбеђују донатори, а у самој армији царује низак морал, а руководство је катастрофално. Пољска влада је, тврди Малицки, стога већ пред дилемом: уносити се озбиљно у војну помоћ Украјини или не уносити, с обзиром да су Пољаци већ увучени у ратна дејства. Ово „већ увучени” објаснио је посланик Сејма Марек Опиола, из комисије пољског парламента за рад специјалних служби. Он је открио да неколико Пољака ратује на страни Донбаса, а око десет – на страни Кијева. Опиола се оградио тако што је указао да Пољака на страни Донбаса може бити и више јер је то немогуће проверит, поготово што се ради о припадницима украјинске мањине у Пољској, или о људима који су студирали у Пољској и имају њене пасоше. Варшава тражи начин да се извуче из конфликта (у Украјини) који је стварала сопственим рукама и за који нема решење. Зато истовремено настоји да умањи свој „допринос”. Како је објавио утицајни пољски лист Rzeczpospolita, званична Варшава се већ примирила и не предузима ништа што би излазило из оквира европских одлука поводом Русије. Оштре антируске изјаве министра спољних послова Гжегожа Схетине, или саветника шефа државе за међународна питања Романа Кузињара, то су само појединачни спектакли. Пољска не води никакву активну источну политику. Уосталом, њених представника није било на преговорима у Минску. Реторика Варшаве постаје све мекша. Зато је Схетина Франку Валтеру Штајнмајеру говорио о „непостојању пољско-немачке позиције поводом конфликта у Украјини. Схетина је приликом сусрета са министром спољних послова Велике Британије изговорио да ћемогуће искључивање Русије из система међународних банкарских информација SWIFT бити „атомско оружје” али да је то „оружје које делује на обе стране, па може ударити и по свима нама”. Очито је да пољски политички салони рачунају на улогу „светског полицајца”, али да гледају на којег да се ослоне – на Берлин или на Вашингтон. Само, није искључено да ће Варшава –ако ствари крену лоше – морати да помоћ тражи у Москву, заборавивши Украјину.

Прочитајте још:3.000 америчких војника на Балтику због „ескалације руске агресије“УКРОРЕЧНИК: Бајка о крвопији Јануковичу и светом Евромајдану (ВИДЕО)

Извор: fakti.org