Правда

Наиме, за разлику од земаља у окружењу и других држава у транзицији које су спровеле реформу инспекција и инспекцијског надзора у складу са савременим кретањима, у Србији до сада није спроведена суштинска реформа те области од великог значаја за јавну управу, привреду и грађане. Управо због тога што нема јединственог законског акта, надлежности инспекцијских служби су се „разилазиле”, често се није могло докучити у чијој је шта надлежности, било је злоупотреба због сукоба надлежности па су многи остали некажњени користећи неусклађеност правних аката. Чак око 1.000 закона, уредби, правилника и других подзаконских прописа до сада је регулисало инспекцијски надзор, а готово да нема министарства које нема своју инспекцију. Потребу доношења закона којим се уређују инспекције нарочито траже надзорни привредни субјекти, с обзиром на стање у области инспекцијског надзора, односно његове негативне последице које ограничавају конкурентност економије Србије на међународном тржишту и неповољно утичу на привредне активности на домаћем тржишту. Посебан административни и финансијски притисак инспекцијсог надзора трпе микро и мали привредни субјекти са свега неколико запослених, који често морају да одреде најмање једног запосленог који ће да комуницира с инспекцијама, што за те субјекте представља значајан трошак. Недостатак координације у разуђеној организацији инспекцијског надзора битно умањује његову ефикасност и доводи до непотребно великог оптерећења надзорних субјеката у погледу учесталости надзора и истоветности предмета надзора. У Србији, на републичком нивоу, постоји 39 инспекција у ресору 12 министарстава, затим инспекције на покрајинском и локалном нивоу, те субјекти с јавним овлашћењима који спроводе надзор и контролу над лицма која обављају делатност. При том, надлежности различитих инспекција често се преклапају и контролишу исте ствари, исту документацију и предмете, и то често уз неуједначено или супротно тумачење пописа.

Прочитајте још:Да ли ће поскупети цена струја ?Увозом млека из ЕУ смо разорили своју производњу

Нови законски акт треба да ефкасније решава и проблем сиве економије, нелегалне продаје робе и илегалног пружања услуга, неплаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, неистинито прказивање стања у погледу средстава у пословним књигама и евиденцијама… Студија о сивој економији, коју је у оквиру УСАИД-овог Пројекта за боље услове пословања припремила Фондација за развој економске науке, показује да је обим сиве економије у Србији износио 33,2 осто 2001. па је до 2008. године опао на 30,1 одсто, а потом опет растао и задржао се на садашњих најмање 30,6 одсто. Такође, више од половине испитаника-грађана прошле године сматра да држава мора зауставити сиву економију. Процене говоре да јавни буyет на годишњем нивоу губи око три милијарде евра због сиве економије. Фискална стратегија за ову и наредну годину утврђује да су програмом мера фискалне консолидације предвиђени даљи напорди на сузбијању пореске евазије и сиве економије, а уколико до тога не би дошло, могући су губици на страни прихода већи од 16 милијарди динара годишње. Извор: Dnevnik.rs