Договор о разграничењу Србије и Хрватске још на дугом штапу, из Загреба предлажу арбитражу. Очекује се процес пред Међународним судом или Сталним арбитражним судом.
Србија и Хрватска поново би могле да се нађу пред судијама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због - међе на Дунаву! Како је у интервјуу за Новости наговестила хрватска шефица дипломатије Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, који траје већ 13 година, реши међународном арбитражом, јер "не треба више имати илузија да је могуће постићи договор". Међутим, да би ово питање "пресекао" Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнајемо, још није разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском. Разграничење са суседом била једна од тема сусрета у Загребу шефова дипломатија двеју земаља Ивице Дачића и Весне Пусић: "Разматраћемо не само границе, већ и сва друга отворена питања. Ми смо опредељени за гајење добросуседских односа и решавање свих нерешених тема, и такву добру вољу очекујемо и од комшија", рекао је Дачић пред одлазак у Загреб. Професор међународног права Тибор Варади објашњава да би две државе границе могле да мере код два међународна суда која су надлежна за оваква питања, и то оба у Хагу: Међународни суд правде и Стални арбитражни суд. "Очигледно је да ће се тешко доћи до договора директним преговорима двеју страна, јер је много спорних тачака. Уколико би се за ово спорно питање потражила међународна арбитража, обе земље морале би да поштују донету одлуку. Али, питање граница не може пред судовима да покрене само једна страна, већ обе морају да се сложе око међународне арбитраже", каже Варади. Он процењује да би такав спор трајао око две-три године и да би био окончан пре него што Србија заврши преговоре о чланству са ЕУ, чиме би се избегло евентуално стављање вета Хрватске на наш "европски пут". Иначе, Србија и Хрватска су основале међудржавну комисију за исцртавање линије, која упркос вишегодишњим напорима, до данас није дала готово никакве резултате. Радила је са прекидима, а од 2003. до 2010. није одржан ниједан састанак. Од одмрзавања дијалога одржане су четири рунде разговора, од којих је последња била крајем 2011. Ставови о линији границе дуж 145 спорних километара реке Дунав, међутим, нису померени ни за милиметар. Србија се држи одлуке из 1945. по којој линија између две државе иде Дунавом од мађарске границе до Илока. Хрвати се не слажу, јер је река променила ток, па је, кажу, део њихове земље "оттишао у Србију". Како је речено у МСП-у, Хрвати оспоравају скоро половину дунавске границе.
Позивају се на аустроугарске катастре
Хрвати траже око 10.000 хектара на српској обали реке, за које тврде да им припадају по аустроугарским катастарским књигама, док Србија полаже тапију на 3.000 хектара на десној страни Дунава. Уколико би међа била повучена копненим делом, по "катастарском принципу", а не средњим током реке, делови општина Апатин, Сомбор и Бачка Паланка могли би преко ноћи да освану у другој држави - Хрватској.
Дачић: О свему може да се разговара
Након сусрета са Пусићком, у интервјуу за Хрватску телевизију Дачић је рекао да је у разговорима, са обе стране изражена велика жеља за добрим односима, да нема табу тема и да се мора отворено разговарати о свим питањима из прошлости. "У тим разговорима треба бити рационалан", нагласио је српски шеф дипломатије. Говорећи о отвореним питањима, Дачић је подвукао решавање питања избеглица, сукцесије, права националних мањина, говора мржње, неисплаћених пензија, станарских права, имовине предузећа у обе земље... Он је додао да ће се тим питањима у наредном периоду бавити државни секретари, односно заменици министара. Када је реч о несталим лицима, Дачић је рекао да треба доћи до правих података, да треба да се отворе све архиве и да није интерес ни Србије ни Хрватске да се то не реши, додајући да су ту у питању још и Босна и Херцеговина, Црна Гора, а да се део тога односи и на Приштину. "Надам се да смо завршили с временом када су односи Србије и Хрватске били увек жртва унутрашњих односа и прилика у једној од земаља", рекао је он.
Прочитајте још:
Извор: Новости / Танјуг
