Правда

Нарочито у то нису веровали водећи политичари у Берлину, којима је дотад сметало само то што на политичкој сцени подршку добијају десничарска Алтернатива за Немачку и ултрадесничарски НПД. Међутим, када је покрет „Патриотски Европљани против исламизације Запада” (Пегида) за само два месеца привукао пажњу целе немачке јавности и кренуо да протесте сваког понедељка у Дрезденупостепено шири и на улице осталих градова Немачке, водећа политичка елита напрасно се забринула. Иста она немачка канцеларка Ангела Меркел, која је 2010. прогласила смрт мултикултурализма, сада напрасно изјављује да је ислам део Немачке, позивајући грађане да покажу толеранцију према муслиманима. Упркос томе што се уз митинге Пегиде организују и контрамитинзи на којима људи носе транспаренте с порукама „Не, Пегида” и „Ислам припада и Немачкој”, семе овог антиисламског покрета пустило је клице и у Аустрији, Белгији, Италији, Норвешкој, Холандији, Шведској, Данској и Великој Британији где су одржани малобројни протести инспирисани овим десничарским популистичким идејама. Ипак, изворна Пегида једина је наставила с редовним протестима на којима присталице носе немачке заставе и узвикују слогане попут „Ми смо народ”, док им Бахман, оснивач покрета који се поново вратио на његово чело, најављује да ће се ускоро догодити „европско пролеће”. Према оцени немачког шефа дипломатије и социјалдемократе Франк-Валтера Штајнмајера, Пегида је озбиљно нарушила имиџ Немачке на међународној сцени. Нагласивши да су омаловажени негативни утицаји Пегиде на Немачку, Штајнмајер је недавно казао да приликом свих посета страним државама мора да одговара на питања у вези с тим покретом и да увек јасно поручује да Пегида никад неће моћи говорити у име Немачке. Међутим, велико је питање да ли су немачки политичари разумели разлоге за стварање Пегиде и да ли је нетолерантни став према муслиманима и имигрантима заправо бунт против политичких и финансијских елита, бунт који се само усмерава на слабију групу која чини немачко друштво. Да у томе има истине указале су прве социолошке студије које су се бавиле тиме ко су заправо присталице Пегиде. Истраживачи Техничког универзитета у Дрездену описали присталице Пегиде као „незадовољне припаднике средње класе”, као „просечне грађане”, при чему мање од четвртине њих највише брине ислам, док убедљива већина разлог за протесте види у свом незадовољству политичарима и медијима као и у општом забринутошћу ситуацијом с имигрантима. С друге стране, истраживачи Научног центра Берлин у Дрездену истичу да је њихово истраживање указало да присталице овог исламофобног покрета карактерише „јасна склоност ка десници” те да чак 81 проценат испитаних прижељкују „храброст ка јачању националног осећаја”. Према речима Сабрине Зајак, која је истраживала овај покрет, чак 89 одсто присталица Пегиде на изборима би дало глас „Алтернативи за Немачку” (АФД). Иако су је основали и воде је углавном успешни и богати мушкарци, АФД као и Пегида највише присталица има на истоку Немачке, у разговору за Дојче веле опуномоћеница немачке владе за питања истока Немачке, Ирис Глајке, каже да су узрок тога негативна искуства тамошњег становништва након уједињења државе. Глајкеова је недавно представила резултате студије „Немачка 2014. Да ли смо један народ?” у којем се указује да на истоку Немачке влада знатно веће неповерење према политичарима, јер се људи више осећају несхваћеним и омаловаженим. „Не постоји једнакост између истока и запада Немачке, ни по питању животног стандарда”, наглашава она и додаје да се на истоку земље лоше прихвата када се у јавним дебатама не спомиње довољно то да плате и пензије нису исте у оба дела земље. Осим тога, код многих Немаца на истоку још су жива искуства када се након уједињења с планске прешло на тржишну привреду, што је довело до гашења бројних фирми. Како истиче она, за те људе је тај процес „синоним за стечај и пропаст”. „Стечајни поступци не само да су били пропраћени обичним, него и грандиозним грешкама”, тврди она, додајући да Немци с истока на ствари око себе гледају „скептичније, критичније и дистанцираније”. Све ово указује да феномен Пегиде није само популистички успон десничара у време економске кризе, која се истини за вољу најмање осећа у Немачкој. Према свему судећи, добар део успеха оснивача Пегиде да привуку бројне присталице лежи заправо у незадовољству средње класе актуелним системом. Системом који је ограничава плате средње класе док богатији постане све богатији, а владајући политичари – било да су демохришћани или социјалдемократе – више слушају интересе финансијских елита а мање интересе својих гласача. Чини се да је то исти онај бунт против елита који је на власт у Грчкој довео Сиризу и гура Подемос да освоји власт у Шпанији. Исти бунт само што је у Немачкој усмерен на ислам и имигранте. Баш као и у Француској и Великој Британији.

Прочитајте још:ПУШКОВ ТВРДИ: Хилари Клинтон је творац Исламске државе!УЖАСНО: Тенк украјинске војске прегазио девојчицу (ВИДЕО)

Извор: Политика