Правда

Руски уметник Јаромир Великородов већ дуго се бави резбаријама кипова старословенских божанстава. Он је своје радове, уз уметничку слободу која је неизбежна у овој врсти радова, јер о митолошким бићима старих Словена не постоји сачувано много оригиналних извора (пре свега јер су кипови и рађени у дрвету), базирао и на истраживањима старословенске културе којом се бави дуги низ година. Како каже овај руски уметник, култура старих Словена њему је блиска и по духу, a и по крви. Кипови су урађени од липовог дрвета и премазани маслом и пчелињим воском, онако као што се то радило у давна времена. Стари Словени су кипове налик овима које израђује Великородов држали у својим домовима, украшене везеним пешкирима. Упознајмо нека од митолошких бића наших предака: Дабог (Дајбог, Дажбог, Даждбог, Даба) (стсл. Дажьбогъ) је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи. Он је истовремено и бог подземног света и родоначелник Словена (људи). Дабог је према усамљеном тумачењу Веселина Чајкановића био и врховни бог Срба. Црнобог (Црни бог) је Бог ноћи и мрака из словенске митологије. Црнобог је можда најтајанственије словенско божанство у вези са којим постоје многе претпоставке, али мало тога се може потврдити са сигурношћу. Хорс (стсл. Хърсъ) је источнословенско божанство нејасних функција, вероватно бог Сунца. Његов дрвени идол налазио се на брду у Кијеву, покрај идола Перуна, Дажбога, Стрибога, Симаргла и Мокоши. Претпоставља се да је лик тог божанства формиран под утицајима са југа. Понекад се појављује и под именом Сурија (постоји и хиндуистичко божанство истог имена) односно Зорја. Древни Словени су веровали да Сварогов син кује ново сунце и да га онда коњи Суријини преносе преко неба. Јарило је у митологији старих Словена бог пролећне вегетације и плодности, а понекад је био повезиван и са ратом. Замишљан је као изузетно леп младић, који јаше на белом коњу, у белој одећи, босоног, окићен пољским цвећем и са свежњем класја у рукама. Због тога су у различитим пролећним обредима, девојке одевене у бело и овенчане цвећем, јахале на белим коњима. У његову славу су прављене и лутке од сламе, које су називане именом овог божанства. [caption id="attachment_459933" align="aligncenter" width="185"] Лада (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Лада — богиња лета, љубави и лепоте из старословенске митологије. По веровању старих Словена она живи у другом свету званом Ириј до пролећа, када се буди носећи са собом пролеће. Име богиње Лада се први пут спомиње у периоду ренесансе, када су словенски историчари, под утицајем њихових француских, италијанских, немачких колега почели да показују јак интерес за античку митологију. Неки од њих, посебно чешки и пољски историчари покушали су да изграде заборављени словенски пантеон богова. [caption id="attachment_459934" align="aligncenter" width="209"] Љељ (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Љељ брине о побратимству, а син је Триглавов и муж Ладин. [caption id="attachment_459935" align="aligncenter" width="172"] Мокош (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Мокош (старословенски: Мокошь; још и Мокоша, Мокошка) у митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења. Њен древни идол поставио је кнез Владимир на брду у Кијеву, и то поред идола Перуна и осталих богова. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље. Њен култ је, судећи по топонимима, био распрострањен и код Западних Словена. [caption id="attachment_459936" align="aligncenter" width="235"] Морана (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Морана (или Мора, Морена, Марана, Маржана) је у словенској традицији симбол смрти и зиме. Појављује се у разним обличјима. Најчешће као лепа девојка, врло бледа, са вучјим очњацима и канџама. Њен други лик је онај попут Баба Јаге, ружне старе вештице. [caption id="attachment_459938" align="aligncenter" width="211"] Перун (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Перун (стсл. Перунъ) је словенски бог неба и непогода (падавина, летњих олуја) односно бог громовник, нека врста словенског Зевса, коме су се стари Словени често обраћали током суше. Његов дан је био четвртак, а посвећени су му Храст и перуника (божур или богиша). [caption id="attachment_459939" align="aligncenter" width="199"] Род (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Род је биће из словенске митологије за које у науци још увек постоји недоумица око тога да ли представља божанство или митолошко биће. Са Родом се обично помињу и Рожанице или Рожањице. [caption id="attachment_459947" align="aligncenter" width="173"] Жива (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Жива је, у словенској митологији, богиња живота. На глави је имала украс, који је подсећао на сунчеве зраке; била је огрнута лаким огтачем, голих груди и рамена. У левој руци држала је класје жита, у десној воћку сличну јабуци. [caption id="attachment_459943" align="aligncenter" width="184"] Сварог (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Сварог (стсл. Сварогъ, Соварогъ) је словенски бог Сунца које даје животну топлоту као и кућног огњишта (које је замена за Сунце). Помиње само у једном извору - у „Хроника“ византијског историчара Јован Малала. [caption id="attachment_459944" align="aligncenter" width="300"] Триглав (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Триглав је у митологији Балтичких Словена троглаво божанство, вероватно бог рата. Међутим као врховни бог он има и троструку улогу божанства који обавља три функције: божанство рођења, божанство загробног живота, смрти и предака и божанство одржања човековог живота. Такође сличност Световида и Триглава наводи на помисао да се може радити о истом божанству, који се у различитим крајевима, различито називао. [caption id="attachment_459941" align="aligncenter" width="215"] Стрибог (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Стрибог, Стрибох (стсл. Стрибогъ) је божанство у источнословенској митологији. Сви ветрови сматрани су његовим унуцима. Његова култна дрвена статуа помиње се међу киповима који су стајали на брегу у Кијеву, где су пронађене и статуе Перуна, Хорса и Мокоша. Замишљан је као седи старац који држи рог у рукама, којим буди ветрове, своје унуке. Животиња која је симболизовала Стрибога је орао. [caption id="attachment_459946" align="aligncenter" width="224"] Велес (Фото: mirslavbog.ru)[/caption] Велес или Волос (стсл. Велесъ, Волосъ) је словенски бог поља, пашњака и шума односно усева, стоке и животиња (дивљих). Његов животињски пандан је медвед, док је у хришћанству његову улогу преузео свети Василије (или свети Власије). Има неких аутора који у њему виде и словенског бога подземног света, а неки му приписују и заштиту поезије. По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области старе словенске вере познат као Велесова књига.

Прочитајте још:

• Спајдермен заиста постоји: Живи у Русији и не плаћа карту за бус
• Теслина временска капсула
• Хиљаде људи је нашло спас у цркви у селу Ставе код Ваљева

Извор: Правда