Правда

Амерички војни стручњак Дејв Мајмудар направио је озбиљну студију у потрази за одговором. Резултат његовог истраживања: Русија има најмоћнију армију на старом континенту. Амерички стручњак овоме додаје да се међу европским државама, по војној снази, издваја квартет најјачих, у којем су, поред Русије, место „освојили” Француска, Велика Британија и Немачка. Поменута тројка, међутим, значајно заостаје за руском војном силом. Зашто је Русија војнички најснажнија у Европи? Због најмање два разлога: свог нуклеарног наоружања али и чињенице да је у стању да сама производи своје оружје. Крајем прошле године командант руских ракетних трупа Сергеј Каракајев делимично је објаснио о каквој је сили заправо реч. „Стратешке ракетне трупе Русије имају сваког дана у оперативном стању око 400 балистичких ракета наоружаних нуклеарним главама”, изјавио је руски генерал. А када је реч о руској војној индустрији непотребно је трошити речи. Руси производе све за своју армију: од „калашњикова” до најмодернијих интерконтиненталних ракета... Далеко иза Русије су три, како закључује амерички студија, „прилично јаке армије” а прву међу њима је Француска. Ова држава такође је нуклеарна сила, има у војном арсеналу модерне подморнице наоружане балистичким ракетама са атомским бојевим главама, њена војна индустрија је веома развијена, армија добро обучена и опремљена. На трећем месту је Велика Британија која се такође убраја у атомске силе. Британци, међутим, имају слабију војну индустрију и значајан део најмодернијег наоружања морају да купују од других – понајвише САД. У овом квартету једино Немачка нема своје нуклеарно наоружање – на њеној територији ракете са атомским главама су у америчким војним базама. Због штедње Немачка је последњих година војно прилично ослабила али, како процењује америчка студија, и даље поседује озбиљан потенцијал. Пре свега у војној индустрији: немачке подморнице на класична погон и тенкови „леопард 2” убрајају се међу најбоље на свету. Судећи према подацима које је објавила агенција Риа Новости постојећи војни јаз између руске армије и европских супарника биће још повећан. Русија планира да до 2020. године у модернизацију своје армије уложи око 270 милијарди евра. Прошле године руски генерали и адмирали су могли да задовољно трљају руке: војска је добила 142 нова авиона, 135 хеликоптера, четири подморнице, 15 ратних бродова, 15 ракетних система, 590 тенкова... О украјинској неутралности: Криза у Украјини, посебно оружани сукоби на истоку и покушаји да се обезбеди примирје гурнули су некако у други план разлоге због којих је све почело. А један од главних „упаљача” украјинске кризе било је питање неутралности. О том питању, утисак је, готово је немогуће замислити било какво приближавање Кијева и Москве. Садашња политичка гарнитура у украјинској престоници жели по сваку цену у НАТО, Москва се томе оштро противи. Руски председник Владимир Путин, на пример, тражи „стопостотне гаранције” да се Украјина неће прикључити Алијанси. Очекивања да би Москва тако нешто могла да „избоксује” могу да се мере само у промилима. О проблему украјинске неутралности најчешће говори руски шеф дипломатије Сергеј Лавров. „Нема сумње да је неутралан статус Украјине важан не само за стабилност евроатлантског простора већ је и у интересу саме Украјине”, изјавио је крајем новембра Лавров. Пре неколико дана шеф руске дипломатије је у московској дипломатској академији овом ставу додао закључак да „Украјина мора да остане изван блокова јер се тако „може избећи подела земље”. Од таквих руских ставова властима у Кијеву диже се коса на глави. Потпуно разумљиво: Украјина као суверена држава не може да прихвати да се у Москви дефинишу њени национални интереси, па још и да јој се прети „цепањем” територије. А захтев да држава остане трајно неутрална може да се третира једино као уцена. Уосталом Кијев се у другој половини прошле године званично опростио од дотадашње политике неутралности. Влада је крајем августа упутила законски предлог да се одступи од неутралности а процес усвајања потрајао је нешто дуже због парламентарних избора одржаних у октобру. Веома брзо после конституисања Врховне раде (скупштине) на дневном реду нашао се и овај законски предлог. Крајем децембра посланици су убедљивом већином: 303 „за” и осам „против” усвојили одлуку којом се укида неутралност Украјине. Правно гледано пут у НАТО био је тиме и званично дозвољен. Украјински круг је и на питању неутралности затворен. Криза је, слободније речено, „цементирана”. Остаје само нада да ће оружје трајно заћутати што ће омогућити преговарање. Па колико потраје.

Прочитајте још:Погледајте презентацију највећег кинеског произвођача оружја (ВИДЕО)ОНИ РУШЕ СВЕ ПРЕД СОБОМ! 10 најбољих тенкова свих времена!

Извор: Политика