БЕОГРАД - Никола Лазетић, Славољуб Ђорђевић, Дејан Миловановић, Ненад Ковачевић, Ненад Милијаш, Александар Луковић. Низ истакнутих повратника на Маракану, који су са капитенском траком на руци покушавали Црвеној звезди да врате стари сјај. Дочекивани су цвећем, а свако на свој начин је касније доживљавао непријатне моменте, као да се ради о неком проклетству.
Да историју у последњих седам година почнемо од краја и тешке повреде
Александра Луковића. Чак годину и по дана се говорило о његовом повратку на Маракану и кад се он догодио, кад је ставио капитенску траку на руку, пукла му је Ахилова тетива на припремном мечу у Турској. Трагедија и за њега и за Звезду, видело се то већ у првом колу на нишком Чаиру. По доласку Владана Лукића на место председника, а Владимира Петровића за шефа струке,
Никола Лазетић је повео потпуно реновирани тим у бој. И водио га је одлично иако су црвено-бели титулу изгубили у Хумској, али су подигли пехар Купа. Лазетић је уместо подршке дошао у сукоб са спортским директором Иваном Аџићем и напустио је клуб уз не баш лепе речи... Његов наследник
Славољуб Ђорђевић је прошао још горе. Почетак друге сезоне био је као ноћна мора. Прво је одиграо очајно против Слована у Братислави и аутоголом буквално елиминисао Звезду из Европе, да би у вечитом дербију на Маракани киксом поклонио лопту Клеу, а овај додао Мореири за коначних 0:1. Тренер Александар Кристић га је склонио из тима, а на зимским припремама је продат узбекистанском Бунјодкору.
Дејан Миловановић се на лето 2010. вратио из Ленса у Црвену звезду како би прекинуо доминацију црно-белих, а напустио ју је уз аферу и тужбу. Јесен је протекла како-тако, али по доласку у Турску дигла му се коса на глави: новац који му је француски клуб уплаћивао као део плате Звезда је преусмерила у своју касу и потрошила! Све је “пуцало” у “Калисти” између њега и председника Лукића. Миловановић се вратио у Београд, касније је и тужио клуб и наравно, преко Арбитраже, добио је комплетан новац и слободу.
Ненад Пикси Ковачевић је наследио Миловановића у Лансу, а затим и у Звезди. Вратио се 2011, баш као и
Огњен Короман са ким је делио траку на руци. Али, “Пикси” се задржао кратко, извиждан је напустио Маракану задржавши “мишљење за себе”. Короман је такође имао више конфликата и са тренером и са управом, па се спаковао и вратио у Русију. Круг је наставио
Никола Мијаиловић. Као наследник Милијаша доживео је да га због физичког обрачуна са Милошем Босанчићем клуб суспендује па сада и раскине уговор. Претходне многобројне заслуге како на терену, тако и ван њега (куповао намирнице, иницирао кречење...) биле су брзо заборављене. Аферу су пратила и анонимна писма са акронимом “Никола Џони”, али без доказа да их је писао баш Мијаиловић. Трака је сад на руци младог Предрага Рајковића, после Николе Микића, Милана Вилотића и кратко Дарка Лазовића, једног од капитена који није повратник међу црвено-беле...
Само Милијаш успео
Ненад Милијаш је једини успео да пронађе пут из пакла до раја. Острво је заменио Београдом 2012, очекивала се титула, међутим, његов повратак у форму трајао је дуго, па је тачку кључања незадовољства доживео у Ивањици. Пораз од Јавора, његов слаб дан довео је да му “делије” звижде, показују прстом врата. Али, Мики је све прогутао, маниром великог спортисте и господина прихватао је кривицу за све и на крају победио. Подигао је шампионски пехар прошлог лета, прекинуо је низ Партизана и вратио веру да гигант може да се подигне после нокаута. Дешавања су га брзо демантовала и како не би дошао у нелагодну ситуацију (да му клуб не би дуговао милион евра) одлучио је да мирно оде у Манису.
Прочитајте још:
Извор: Новости