Правда

То су новинарима пренели високи званичници Савета министара ЕУ, који су потврдили да Пољска, балтичке и скандинавске чланице Уније траже да се одмах продуже санкције Русији, које истичу у јулу. Како су додали, другачијег становишта су Француска, Немачка, Италија, Шпанија и друге чланице ЕУ сматрају да треба дати могућност Москви да докаже да опипљиво ради на спровођењу „Минска плус“ и трајном смиривању затегнутости на истоку Украјине. Односи ЕУ с Русијом су дошли до суштинске прекретнице, али су изазвали и битне поделе око будуће стратегије европске двадесетосморице према великом, геополитички и економски веома важном суседу Уније. Шпанија, Италија, Грчка, Кипар, Мађарска, Словачка, Бугарска, мада су пристали на санкције, јавно упозоравају да су те мере економски веома штетне и за Русију и за многе чланице ЕУ. Аналитичари и функционери у Бриселу који предлажу смернице за спољну и безбедносну политику Уније сматрају да се мора темељито променити приступ ЕУ везама с Русијом зато што је закључак да је „афера Украјина само последица целог једног процеса“. Уочљиве су, међутим, разлике у гледањима између Немачке, Француске и рекло би се већине чланица Уније и, с друге стране, Пољске, балтичких, скандинавских земаља, али и незаобилазне Америке и посебно војних челника НАТО, који у Русији виде непријатељску и агресивну силу у светлу кризе у Украјини и припајања Крима Русији. Не само неки утицајни политичари и генерали у Америци, већ и неке северне чланице ЕУ мисле да треба испоручити бојево, офанзивно наоружање влади у Кијеву. Немачкој и Француској је веома стало да се пружи шанса „Минску плус“ и шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је ових дана у ауторском чланку у Њујорк тајмсу нагласио да, уз санкције, јачање присуства НАТО на истоку Европе и отварање европских врата Украјини, желе и да укључе Русију „с циљем да се оконча сукоб и крене ка односима веће сарадње“. Штајнмајер је такође у излагању у Карнеги фондацији у понедељак у Бриселу упозорио да ће за једино могуће политичко решење украјинског сукоба, а тиме и дугорочног сређивања веза „и враћања поверења у односима с Русијом бити потребне године или деценије, а можда и дуже“. Немачки министар је указао на Организацију за европску безбедност и сарадњу, у којој је и Русија, као на кључни оквир за постизање тог циља, што подржавају и Француска и још неке чланице ЕУ. Поводом извештаја немачких медија да је Берлин веома забринут због ратоборног става утицајних личности у Вашингтону и нарочито војног заповедника НАТО, америчког генерала Филипа Бредлава, који траже „оштру политику према Русији“, војни притисак и занемарују мировни споразум, Штајнмајер је узвратио да се према извештајима са терена стиче утисак да је насиље спласнуло, док су „подаци од Бредлава наводили на помисао да је насиље осетно појачано“. Да ли је паметно залагати се за пад Путина Озбиљне разлике у сагледавању решења за украјинску кризу и односе с Русијом одражавају и различити стратегијски циљеви, јер Вашингтон је одлучан у намери да изазове промену власти у Москви и пад руског председника Владимира Путина. Америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор такву могућност предочава, правећи поређење са својевременом одлуком Политбироа у Кремљу да смени совјетског вођу Никиту Хрушчова „због неуспеха у економској и спољној политици“ и каже да то прети и Путину. Стратфор, међутим, напомиње да је „Путин сменио Јељцина 2000. због страшног стања руске привреде… и понашања Јељцина током рата на Косову“, јер, како додаје, „кад ваздушни удари нису натерали Београд на капитулацију, руско посредовање је омогућило Американцима и НАТО трупама да уђу и преузму управу над Косовом“. Стратфор напомиње да је „далеко од тога да је Путин готов“ и упозорава да „веома греше они који мисле да је Путин најрепресивнији и најагресивнији руски вођа“. Подсећа се да је Лењина сменио Стаљин, уз закључак да и ако почне битка за власт у Москви, „може доћи и време кад ће свет на Путинову еру гледати и као на доба неких слобода и давања“. Слушати глас из Кремља Аналитичари у седишту ЕУ наглашавају да се „превасходно мора схватити шта заиста жели Русија у украјинској афери“ и подвлаче да је нужно утврдити „битне корене тог проблема и остварити темељиту промену у односима ЕУ и Русије“. Русија је 20 година била „стратегијски партнер“ Уније, трговинска размена ЕУ-Русија је милијарду евра дневно. Европи ће још дуго бити потребан руски гас, ЕУ мора разговарати с Русијом јер је она моћан сусед и зато што заједно с Москвом решава животно важна питања тероризма, Сирије, Ирана, Авганистана. Све то, закључак је званичника у Бриселу, не може имати учинка ако не дође до стабилизације Украјине. Не може се, упозоравају, гледати само на Русију без Путина, већ и Русију после Путина који јесте још увек јак, али ако се економска криза настави, јер инвестиције су блокиране, „пукотине у власти у Кремљу не треба искључити“.

Прочитајте још:САЗНАЈЕМО: Почуча ухапшен у Новорусији!АНТИФАШИЗАМ: Овако Руси зову Меркелову на Дан победе!

Извор: euractiv.rs