Правда

Пише: Жарко Димић То иде у прилог традиционалним аутономашким покушајима да путем регија, у завршном чину, Војводину потпуно одвоје од Србије. Такви дезинтеграциони процеси увек почињу, али и кулминирају на нивоу симбола. Тако смо, ето, дошли до апсурда, да српски грб, који није сметао ни круни у Бечу, а данас не смета водећој мађарској странци, ипак боде очи већини српских посланика у покрајинском парламенту. На том грбу, представљени су Срем, Банат, Бачка и Барања, док на актуелном грбу, који нема никакву хералдичку и традиционалну потку, Барања није ни представљена. Грб из 1848. године обележавао је управну али и финансијку власт јер се налазио на првом папирном новцу од пет и десет форинти. Трагично је да некоме смета штитно поље са белим крстом и оцилима, који је признавала и Хабзбуршка монархија. Очигледно је да многима смета што се Војводина у прошлом веку припојила Краљевини Србији, а не краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Грб српске Војводине из времена Стевана Шупљикца мора да буде усвојен и очекујем да се то ускоро деси. То је и наш дуг према себи самима.

Прочитајте још:

• ЛАЗАНСКИ:Пад хеликоптера Ми-17 највећи је пад морала у Србији
• „Скандалозна одлука Скупштине АП Војводине“
• Пајтић, Чанак и Пастор одлучују о судбини Војводине

Извор: Новости