Правда

170 примерака викиншких мачева са потписом ковачнице Улфберхтс престављају праву посластицу за све љубитеље мистерија из прошлости. Ови мачеви су некад секли кости, дрво и оклопе попут папира, њихове оштрице се скоро никад нису тупиле, док им је савитљивост била готово легендарна, наиме могли су без проблема да се савију до 10 степени бочно без пуцања. Сви ови мачеви направљени су у ковачници од које је остало само име, наиме ови мачеви на себи имају име исписано киселином, а њихов металуршки састав личи на најмодерније челике који се добијају на температури од 1648,9 степени Целзијуса. Прастари викиншки ковачи Улфберхтса су знали како да из гвожђа извуку готово све нечистоће, нешто што данас могу да ураде само неке високоспецијализоване ливнице и то под контролом неколико најбоље обучених металурга. Званична наука сматра да средњовековни металурзи нису могли да праве такве врсте метала, јер једноставно речено, нису имали ливнице и технологију са којом би се направила тако модерна легура челика. Заправо извлачење нечистоћа из руде гвожђа представља само један од корака стварања Улфберхтс мачева, друга непознаница је додавање 1,5% угљеника у гвожђе, затим процес стварања такозваног снажног угљеничног челика. Што је више угљеника у гвожђу то оно постаје тврђе, гвожђе са високих 1,0 до 2,0% угљеника се заправо назива ултра високоугљенични челик. Челик, такође, постаје тврђи и са смањивањем нечистоћа бакра, магнезијума и силицијума. Улфберхтс мачеви у себи имају три пута више угљеника од свих до тада познатих легура, а та врста челика је заправо „измишљена“ тек током ИX века. Питање је како су Викинзи могли да створе ултра високоугљенични челик без индустријске технологије?

Прочитајте још:КОБАЈАГИ БРАК: Она к’о штука, а њему ок…!ПОГЛЕД У ЗВЕЗДЕ: Хороскоп од 22. do 28. марта

Интересантно је напоменути да су се први Улфберхтс мачеви појавили након што су Викинзи основали прва насеља у региону око реке Волге и након што су створили јаке трговачке везе са Блиским Истоком, нарочито са ковачима из Дамаска који су били познати по стварању такозваног челика из Дамаска, који је на себи имао препознатљив „дрвени“ узорак тачније узорак који је видљив на тканини дамаст. Иако нема историјских доказа о мешању ове две технологије, тешко је да се не приметити очигледна подударност у изради и квалитету легуре. Др. Алан Вилиамс – археолог металург, је испитао четрдесет примерака мачева Улфберхтс и није успео до краја да објасни како су Викинзи створили технологију која никако не припада њиховом времену, а нарочито како су такве примерке мачева поновили у више од сто идентичних артефаката. Вилиамс је на располагање добио примерке Улфберхтс мачева од приватног колекционара који их је марљиво скупљао. Након металуршких анализа у најпознатијим лабораторијима Велике Британије и уз помоћ сарадње три универзитета, откривено је да су Улфберхтс мачеви рађени готово на начин како су стварани најбољи мачеви из Јапана. Наиме северњаци су метал обликовали у стотинама слојева које су грејали, обликовали са лаганим ковачким чекићима, па је нагло хладили водом, понављајући процес све до тренутка док ковач није био задовољан стањем метала. Улфберхтс мачеви су нестали са тржишта једнако нагло као што су и настали, чим су руска племена блокирала трговачку руту са Блиским Истоком нестала је производња најубојитијег оружја Европе ондашњег времена. Интересантно је напоменути да је већина фамозних Улфберхтс мачева пронађена у рекама, док су њихове јефтине копије пронађене унутар гробова викиншких великана. Чини се да су Викинзи своје најбоље мачеве користили за ритуалне жртве – даривање рекама, па ипак остаје питање зашто су то радили. Накнадна истраживања су показала да је већина примерака Улфберхтс мачева из познатих музеја заправо јефтина копија из гробних хумаки, док само неколицина приватних колекционара имају оригинале непроцењиве вредности. Извор: arheo-amateri.rs