Природа није "љубазна" према људском телу после смрти. Природно распадање које тада почиње чине неколико врло чудних, скоро језивих процеса.
Илустрација (Фото: crimeandinvestigation.co.uk)
Прво се наше ћелије нагло отварају, а процес разградње почиње само неколико тренутака након смрти, пише HowStuffWorks.com. Кад срце престане да куца, доживљавамо тзв. Алгор мортис када температура тела пада на око 1.5 степени целзијуса сваки сат док не достигне собну температуру. Крв постаје кисела и то узрокује да се ћелије растварају и почиње пражњење ензима у ткиву што доводи до тога да ћелије саме себе "варе". Тело постаје бело и љубичасто. Гравитација чини своје и оставља траг на људском телу у првим тренуцима смрти. Док остатак тела постаје блед, тешке црвене крвне ћелије премештају се на делове који су најближи земљи. То је последица престанка циркулације. Резултат су љубичасте мрље које се зову и ливор мортис и према њима патолози утврђују тачно време смрти. Калцијум чини да се мишићи грче и због тога тело постаје укочено и тешко га је померити. То се назива ригор мортис и обично наступа око 3-4 сата након смрти, а нестаје након 48 сати. Процес се одвија због пумпе у мембранама мишићних ћелија које регулшу калцијум. Кад те пумпе престану радити, калцијум поплави ћелије што узрокује укоченост мишића. Органи ће након смрти сами себе сварити. Труљење је процес када тело почиње да изгледа као у зомби филмовима, и та фаза уследи након ригор мортиса. Ову фазу је могуће одложити балзамовањем, али ће се ипак на крају органи почети распадати. За то су криви микроби који откривају ензиме и учине своје након чега тело буквално почиње да бива зелено. Милиони бактерија који су током живота боравили у цревима и телу човека тада почињу да ослобађају једињења попут путресцина и кадаверина који су криви за мирис смрти, тј. непријатни мирис.