Правда

У модерним временима, ниједна појава у свету не може се тумачити изоловано, већ искључиво у контексту свих релевантних дешавања на међународној сцени. Да је почетком прошлог века неко устврдио да ће баш руско-јапански рат 1905. године имати пресудан утицај на ондашњу Европу, вероватно би био исмејан. Данас, међутим, знамо да је тадашњи руски пораз и последични пад њеног утицаја отворио апетит Хабзбуршкој царевини на Балкану, што је довело до анексије Босне, а недуго затим и до Првог светског рата. Тако и данас, судбину Европе и Балкана не можемо спознати у саопштењима бриселске администрације, већ једино уочавајући кључне промене у свету, колико год нам се чиниле удаљене или апстрактне. Једна од тих промена јесте проглашење такозване Исламске државе, средином прошле године, као и њен успон у муслиманским круговима. По чему је Исламска држава јединствена појава у новијој историји? Пре свега по томе што се ради о политичком ентитету који не подлеже класичним законима геополитике и међународних односа, већ свој легитимитет црпи из религијских мотива, као и дословног подражавања праксе пророка Мухамеда и његових следбеника из далеког 7. века. Од Вестфалског мира из 1648. државе су се у међународним односима понашале на мање или више предвидљив начин, сходно дипломатској пракси и националним интересима, без обзира на њихов унутрашњи карактер и друштвено уређење. Исламска држава, с друге стране, претендује да представља обновљени калифат, то јест транснационалну наддржавну муслиманску заједницу, која не признаје традиционалне државе, нити други политички ауторитет осим свог самопроглашеног калифа Ел Багдадија. Ел Багдади је штавише припадник арапског племена Курејш, из кога потиче пророк Мухамед. Илузија да ИД нема везе с „правим” исламом, као и да се ради само о новој верзији Ал Каиде, показала се као веома скупа. Важно је наиме разумети да дужност муслимана није само да исправним земаљским животом заслуже небеско царство, већ и да, уколико то околности дозволе, на земљи подрже успостављање калифата, у коме би се владало према шеријатском праву. То Исламској држави, која је у Ираку и Сирији стекла контролу над територијом величине Велике Британије и тиме дошла у прилику да прогласи калифат, даје наводни легитимитет да тражи од верника широм света апсолутну лојалност и мобилизацију. То је чини снажнијим магнетом за џихадисте него што је то икада била Ал Каида и веродостојнијим исламским пијемонтом од једне Саудијске Арабије, којој фанатици замерају што признаје актуелни међународни поредак. Тако ИД додатно подрива Блиски исток, који се од неуспеха арапског пролећа и америчких интервенција у Ираку и Авганистану налази у врзином колу без излаза. Зашто је пак Блиски исток од кључне важности за Европу и Балкан? Треба разумети да срце европске конструкције није монетарна унија, иако носи кључну симболичну вредност, већ унутрашњи простор слободне трговине и кретања људи. Европска унија би могла да преживи излазак Грчке из еврозоне, па чак и нови хладни рат, али не и физичко враћање националних граница и граничних контрола. Управо хаос на Блиском истоку, праћен потенцијалним масовним миграцијама и учесталим терористичким актима оних европских држављана који су се у међувремену заклели на оданост „калифу” Ел Багдадију, могао би у Европи да доведе до пораста ксенофобије, протекционизма и политичких притисака за обнову физичких граница, другим речима укидање поменутих унутрашњих слобода. То би дефинитивно означило и крај проширења Уније. Зато је Блиски исток и северна Африка, у којој је Исламска држава већ прогласила две „своје” провинције, важнија позорница за Европу и од грчке и од украјинске кризе. Скоро 700 џихадиста пореклом са западног Балкана, највише са КиМ, тренутно ратује за Исламску државу. Поред индоктринације током грађанских ратова, којом се секуларизовани ислам трансформисао у радикални, спознаја да се држава не може правити преко ноћи и без здраве основе чини да се албански национализам због фрустрације полако претвара у верски фанатизам. Крајња последица оваквог тренда била би блокада уласка у ЕУ за цео регион, који се већ понегде назива „Отоманска група”. О потреби да Србија темељније прати дешавања на Блиском истоку – сувишно је дакле причати. Појава Исламске државе не потврђује тезу Хантингтона о сукобу цивилизација. Управо је сумрак цивилизације, обележен олаким интервенционизмом, површношћу у схватању другачијих култура и растућом социјалном неједнакошћу, допринео урушавању суверенитета и угледа традиционалних држава, чиме је отворен пут за појаву патолошких и регресивних облика људског удруживања, као што је ИД. Епоха пред нама нудиће многа лоша решења за дисбалансе које носи савремени свет. Ти изазови неће мимоићи Србију, загледану само у себе и опседнуту дневном политиком, будући да обитава у посебно комплексном окружењу.

Прочитајте још:Американци, Британци и Холанђани крећу у фронтални напад на Републику СрпскуНови хладни рат ће трајати до истребљења!Кустурица: У сарадњи са Западом ништа до данас није урађено у корист СрбијеЛАЗАНСКИ: Зашто и како сада Румуни мисле да ће им Путин поверовати?

Извор: Политика