Правда

"Никада више интересовања турских привредника није било за инвестирање у Србију него сада. Не знам шта ће на крају бити од тога, али реално, не прође ни једна недеља без неке озбиљне турске компаније која показује интерес за одређене секторе српске привреде“, рекао је он на Четвртој конференцији регионалног пословног клуба Бизнис плус. Долазак Халк банке, која је преузела Чачанску банку је, како је навео, отворио значајно боље перспективе у односима Србије и Турске. "Ми морамо да будемо далеко креативнији, чини ми се да је лопта по први пут у нашем дворишту и ми морамо да знамо шта ћемо са том лоптом“, истакао је Љајић. Он је скренуо пажњу на чињеницу да су се многе турске компаније повукле из Ирака, Сирије, Либије због "политичке нестабилности" у тим земљама и да те компаније траже нова тржишта. "Удружени имамо шансе да део тих компанија превучемо на наш регион“, истакао је министар. Љајић је рекао да Србија није искористила Споразум о слободној трговини који има са Турском у довољној мери, али је навео да су од 1. јануара сви индустријски производи на потпуно слободном режиму трговине са овом земљом те изразио уверење да ће то повећати обим размене. "Верујемо да ће се обим размене повећати и то што по први пут имамо отворену карго линију између Београда и Истанбула“, рекао је он. Србија, али и регион, како је навео, нису довољно атрактивни за турске инвестиције, а то је илустровао податком да робна размена коју Турска остварује са свим земљама бивше Југославије, укључујући и Албанију, чини свега 0,9 одсто укупне спољнотрговинске размене Турске са светом. "То је дупло мања робна размена од оне коју Турска има са Румунијом“, прецизирао је. Румунија истовремено, како је навео, има десет пута више турских фирми него што је турских компанија у земљама бивше Југославије и Албанији. Министар за царину и трговину Турске Нуретин Чаникли рекао је да постоји велики простор за српске грађевинске фирме на турском тржишту наводећи податак да су планиране инвестиције на пољу грађевинарства око 400 милијарди долара до 2020. године. "Грађевинске фирме из Србије могу да уђу на наше тржиште и остваре велике профите, јер је турско тржиште нетакнуто. Стотине хиљада зграда рушимо и на њиховим местима подижемо нове, јер постоји потреба за тим“, рекао је Чаникли. Он је додао да на турском тржишту постоји простора и за велике, али и мање грађевинске фирме из Србије, јер је велики дијапазон планираних пројеката.

Прочитајте још:

• ИГРА ОПАСНУ ИГРУ: Шта је све изјавио Ердоган у Украјини
• Блокада: Турска забранила пролаз танкерима са гасом за Украјину!
• Тајмс: Турска подржава Исламску државу

Извор: Танјуг