Правда

Разговор о смрти и умирању дефинитивно није један од оних које желите водити на првом састанку или приликом пролазног трамвајског ћаскања с познаницима, али о тим стварима свако од нас размишља. Неки (поготово они с хроничним болестима, хипохондријом и тескобом) на такве мисли троше велики део свог времена и енергије док су другима оне само тривијална ствар, али мало је оних који у глави већ нису пронашли идеалан начин своје смрти… или барем онај који се чини најбезболнијим! Можда је морбидно, али нуди и својеврсну утеху и олакшање, зар не? Тако мисли и екипа VICE-a, који су у неколико чланака прилично темељито прошли цели процес умирања и проценили што је ин, а што аут. Општи је закључак како је све везано уз мучење, бол и дугу патњу дефинитивно нешто најгоре што човек може доживети, а на цени су брза, ефикасна и безболна решења. У обзир се узимају само природни или другим факторима изазвани узроци смрти, а никако самоубиства, која се на прву, можда чине као лагана и лагодна опција, али многи од нас заборављају како им углавном претходи дужи период духовне, психичке или физичке агоније. Monty Python: The Meaning of Life – смрт какву човек може само пожелети: Прошле недеље ј доктор Ричард Смит објавио врло контроверзан чланак у часопису British Medical Journal, где наводи како су најбољи начин умирања малигне болести. Сматра да је то зато што “имамо времена да се опростимо, сагледамо мало боље свој дотадашњи живот, оставимо последње поруке, можда посетимо нека нама важна места, последњи пут послушамо своју омиљену музику, прочитамо вољене песме те се припремимо да, складно својим веровањима, упознамо свог Створитеља или нестанемо у вечном Ништавилу“. Наравно да су га многи одмах попљували јер се тумори и рак обично повезују с дуготрајном патњом, како за пацијента тако и за његове најближе, али има нешто и у томе да човек зна колико још времена има те да га искористи најбоље што зна. Када се говори о брзој смрти, на памет нам прво пада срчани удар, који је један од најгорих осећаја које можемо имати, најбоље описив као “слон који ти стоји на прстима“. Истина, сва патња углавном траје свега 10-ак секунди, али бол и немоћ коју несретник доживљава су тотално неисплативи. Ако већ треба отићи од срчке, боље да је узрок нагли срчани застој: нема неке веће боли осим неугодног осећаја у прсима и потешкоћа с дисањем, али већ сте након неколико секунди у несвести и спремни за одлазак на вечна ловишта. Још ако се овако нешто догоди у сну… милина! Многи тврде како је хипотермија (смрзавање) најбољи начин да одете с овог света јер у задњим стадијумима страдали осећа велико задовољство, угоду и топлину те му је чак и драго што умире, иако тога технички није свестан. Наиме, умирање од хипотермије је изузетно дуготрајно и болно, а састоји се од неколико сати смрзавања током којих полагано одлазе сви важнији састави и органи. Када се унутрашња температура тела спусти на 34°Ц наступа амнезија те почињемо заборављати што се догодило, а на 31°Ц престајемо дрхтати. Ако се температура тела спусти на 30°Ц не распознајемо људска лица, а с 29°Ц ће готово сваки човек изгубити разум те почети “уживати у топлини”, а има и оних који би у том тренутку могли скинути сву своју одећу и почети се бацати по снегу и то на температурама ваздуха у дебелом минусу. А боме и то траје, јер треба чекати да се температура нашега тела спусти на испод 20°Ц, док напокон не наступи смрт. Дакле, хипотермију прецртавамо... Има и оних који сматрају како је утапање мајка свих смрти, али како се то чини као један од најгорих начина за отићи, тешко се можемо сложити с овим тврдњама. Патња коју утопљеник осећа од када урони у воду до када не изгуби свест (у овом је случају боље да имате слаба плућа, јер нико се не жели утапати 5 минута) је вероватно толико велика да се чини како свака секунда траје као вечност, а “спас” наступа тек када у крви има толико мало кисеоника да тело реагује аутоматским отварањем уста и гутањем великих количина воде. Око 10% људи доживи толико јак грч у гркљану да се угуше пре него што вода уопште дође до плућа, али 90% утопљеника ће гутати и гутати све док се не онесвесте. Евентуално тај тренутак може бити донекле смирујући, али све ово остало… не хвала! У “може проћи” категорију дефинитивно треба сврстати декапитацију, по могућности класичном гиљотином. Доктори се слажу како бол готово уопште не постоји пошто је оштрица с вратом у додиру свега стотинку секунде, а након тога нико не преживљава (наравно, ту мислимо на чисту декапитацију, а не на психопате који се служе неким другим варварским методама). Урбана легенда каже како је човек, то јест његова глава, жива још неких 10-ак секунди након што се одвоји од тела те смо у том периоду свесни свега што се догађа, а темељи се на сведочанствима одсечених глава чије су се очи још увек мицале, а лица правила разне гримасе. Истина јесте да се, ако и дође до таквих појава, сигурно ради о обичном рефлексу, јер драстичан пад крвног притиска у тренутку када метална оштрица пресече све у врату узрокује тренутан губитак свести тако да нема бриге! За крај је остала опција коју би већина нас одабрала као најбољи начин отезања папака: мирна смрт у сну. Е па овако нешто се не догађа претерано често, иако би вас натписи у новинама типа “умро је мирно, у сну” могли навести да мислите другачије. Осим у изузетно ретким случајевима, људи који умиру ће се пробудити у покушају да задрже свест, а то се догађа чак и код пацијената који су под великим дозама седатива (овај се феномен назива “агонално дисање”). Инфаркт ће вас засигурно пробудити, а евентуално би срчани застој и застој дисања у сну могли изазвати релативно мирну смрт. Другим речима, и ово је, као и све остало, прилично двосмислен начин одласка на последњи починак (дословно), али морамо се сложити како др. Смит нема право: нека је само брзо, што мање болно и по могућности изненадно и сви срећни! Добро, никада ниси баш претерано срећан када мораш умрети, али ако се већ мора… дај ту гиљотину!

Прочитајте још:Титовог „крајслера“ задесила судбина СФРЈ(ФОТО 18+) Шабачки погребник објавио календар са мртвачким ковчезима и голим девојкама!

Извор: idesh.net