Ширу покривеност сигналом после дигитализације, локалне телевизије, нити су тражиле нити ће од ње имати неке користи. Али ће је зато дебело платити, бар оне које преживе дигитализацију.
Локални медији ће дигитално емитовање у великом броју случајева плаћати и десет пута више него аналогно. Разлог су велике зоне покривања, које доносе знатно веће гледалиште. Проблем је у томе што локалне телевизије то нити су тражиле нити могу ту већу гледаност да искористе. Телевизије из Пожаревца или Смедерева, рецимо, видеће се у Београду, али њима то неће донети неку корист, пошто је њихов програм потпуно окренут становницима тих општина. Поједини директори телевизија кажу да ће ово бити разлог да затворе своје медијске куће. У неким случајевима, после више од деценије рада. – Канал 9 постоји 17 година. Ставили смо кућу под хипотеку да бисмо купили плац и сазидали наменски простор за телевизију. Рачунали смо на закон који је важио у време кад смо се одлучили да идемо озбиљно у тај посао, који је подразумевао да ћемо имати локалну дозволу на осам година, са ценом која нам је дата на конкурсу – каже за директорка новосадске телевизије Канал 9 Маја Павловић. Иако дозвола за ову локалну телевизију још увек није истекла – траје од 2008. до 2016. године – накнада коју ће Канал 9 морати да плати, уколико не жели да остане без сигнала, изненада се драстично повећала – осам пута. Са око 250.000 динара на скоро два милиона годишње (око 160.000 месечно). И то до 1. јануара 2017. године, када ће накнада порасти још готово пет пута, на 9,6 милиона динара годишње (800.274 месечно).
Неиздрживи нови трошкови
Свака телевизија мора да плати накнаду за емитовање програма. Досад се та накнада састојала из "програмског" и "техничког" дела: први је наплаћивао РЕМ (некадашња РРА), а други РАТЕЛ. Обе накнаде зависиле су од броја становника који одређени медиј жели да покрива. Након преласка на дигитално емитовање, РАТЕЛ-ов део наплаћиваће Емисиона техника и везе, по новом ценовнику, објављеном у децембру 2014. Планом дигитализације, па и ценовником, Србија је подељена у 15 зона покривања: Авала, Бесна кобила, Цер – Маљен, Црвени Чот, Дели Јован, Јастребац, Кикинда, Копаоник, Торник – Овчар, Рудник – Црни врх (Јагодина), Сомбор, Суботица, Тупижница и Вршац. То значи да ће локалне телевизије, које су до сада покривале територије одређених градова или општина, убудуће покривати простор целе зоне у којој се налазе. На примеру Канала 9, са почетка приче, зона у којој се сада налази – Црвени Чот – покрива, како је објашњено на сајту ЈП ЕТВ, "најшири простор Србије". "Ту су Нови Сад, Бачка Паланка, Врбас, Кула, Црвенка, Бечеј, Зрењанин, (на северу), као и Сремска Митровица, Инђија, Рума, Шабац, те знатни делови Београда. При томе, ТВ програм који се емитује са Чота биће видљив у западним деловима Хрватске и Републике Српске". Ова зона је друга по висини накнаде, док је убедљиво најскупља она коју покрива предајник са Авале, и у њој ће месечна накнада износити око 350.000 – до 1. јануара 2017, а након тог датума биће око 1.748.000 динара. У ову зону ушли су и Смедерево и Пожаревац, што ће накнаде које телевизије из тих градова плаћају увећати најмање десет пута. Али ни остале зоне нису јефтине и нови трошкови су неиздрживи за неке телевизије. ТВ Девић из Смедеревске Паланке постоји од 1992. године. Њен директор Петар Девић каже да је ТВ Девић припала зони Рудник, која сада месечно кошта око 100.000, а када попуст престане да важи, коштаће око 500.000 динара. - Цене на меселдомоу, које нам је тек пре петнаест дана званично саопштила ЈП Емисиона техника и везе, неприхватљиве су и циљ им је да на тај начин угасе неподобне медије – каже Девић и додаје да ће затворити своју телевизију. Председник Асоцијације независних електронских медија Мирослав Тадић истиче да локалне телевизије нису тражиле да емитују програм за гледаоце ван одређене локалне средине. – У неким срединама, а ту пре свега мислим на централну Србију, доћи ће до великих проблема. На пример, нека ТВ станица из Ваљева ће плаћати до 50.000 динара, а ТВ станица из Смедерева или Пожаревца 349.000 динара месечно зато што је принуђена да иде на Авалу. Самим тим, она ће покривати огромну зону а да то није тражила. То су станице које су дозволе добиле за локално покривање и занима их њихова, локална средина, а сад су одједном принуђене да у процесу дигитализације свој сигнал морају да „бацају“ са Авале. С друге стране, телевизије из зоне Вршац месечно ће (рачунајући "комерцијални корективни фактор", односно попуст који је одобрила држава) плаћати 16.415 динара, а из зоне Дели Јован 17.510 динара. Тако велика разлика у цени између зона последица је разлике у броју становника које зоне покривају. Како су објаснили у Емисионој техници и везама, "зоне покривања дефинисане су на регионалној конференцији о радиокомуникацијама Међународне уније за телекомуникације, одржаној у Женеви 2006. године". Скупштина Србије ратификовала је овај документ 2010. године. У оквиру ових зона, међутим, нису направљене мање области, већ сви медији у оквиру одређеног алотмента покривају цео тај простор. У Министарству трговине, туризма и телекомуникација кажу да даља подела није била могућа: – Техничке карактеристике емитовања дигиталног ТВ сигнала су такве да предвиђају да се емитује на територији већој од подручја које покривају аналогни предајници. Дигитално емитовање се врши преко јединствене мреже предајника и геп филера на целој територији земље за све телевизије, а не преко појединачних/засебних предајника, као што је био случај са аналогном ТВ.
А шта ће бити кад истекне попуст?
Сламка спаса коју су емитери добили у виду попуста, у великој мери ће снизити накнаде (Авала – са поменутих 1.748.000 на око 350.000, Црвени Чот – са 800.274 на око 160.000…). У Министарству културе, као и у Министарству трговине кажу да је ово смањење уследило због финансијске ситуације у земљи и да ће у великој мери помоћи медијима. На наше питање постоји ли план шта ће бити са овим медијима након 1. јануара 2017. године, када ће попуст престати да важи, државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић каже: – Наша су реална очекивања да ће ресорно Министарство трговине, туризма и телекомуникација и ЈП ЕТВ у будућности предложити продужење важења комерцијалног корективног фактора и после 1. јануара 2017. године. Директорка Канала 9 из Новог Сада Маја Павловић каже да јој, када сабере све приходе и трошкове, те подвуче црту, остаје тек довољно за новинарске плате и наглашава: "Али немамо ни за грејање, ни за струју, ни за телефоне, ни за бензин… да не причамо о некој новој сценографији, опреми или поправци опреме…" Песимистичну процену дао је и главни и одговорни уредник ТВ Куршумлија Славко Савић: – РТВ Куршумлија, са двадесетак хиљада гледалаца и потпуно девастираном привредом, неће моћи да измирује најављене накнаде, те ће после 21 године рада престати са емитовањем програма. Гашење аналогне телевизије, чији је почетак био планиран за март, одложено је за април. Изменама правилника, померени су рокови за прелазак са аналогног на дигитално емитовање, па ће тако у Вршцу аналогна телевизија бити искључена 30. марта; у Суботици, Сомбору и Кикинди 27. априла; зона Црвени Чот је на реду 18, а Авала 25. маја; 1. јуна ће аналогни сигнал бити искључен у зонама Рудник – Црни врх, Тупижница, Торник – Овчар и Дели Јован, а две недеље касније и у зонама Бесна кобила, Јастребац, Копаоник и Цер – Маљен. Ипак, вршилац дужности директора ЈП ЕТВ Бранко Гогић рекао је да ће прелазак са аналогног на дигитално емитовање бити завршен и пре крајњег рока - 17. јуна.
Локалним телевизија ништа не значи ширење гледаности
Поред постојећих проблема са којима се суочавају локални медији, као што су, како је рекао директор ТВ Девић Петар Девић, "неплаћање наших рачуна од стране локалних самоуправа и државних фирми, раскидање уговора и умањење цена наших услуга" или рокова за приватизацију, процес дигитализације донеће и неколико нових. Мирослав Тадић из АНЕМ-а издвојио је нове накнаде које ће телевизије плаћати СОКОЈ-у и неравноправно учешће у деоби тржишног колача: – Проблем може бити и то што ће неки медији, који сада имају локалне дозволе, имати могућност да се гледају и у Београду. Да ли то њима уопште нешто значи? Да ли нека локална телевизија из Смедеревске Паланке може да очекује да ће узети део колача у Београду? Наравно да неће. Али, с друге стране, они нису ни тражили да то покривају. Неко је морао да води рачуна о томе. Директорка Канала 9 Маја Павловић такође је истакла овај проблем, али и питање шта ће бити са опремом коју сада имају локалне телевизије: – Када смо добили дозволу, саградили смо и наш торањ на који смо поставили наш аналогни предајник и антене, у складу са параметрима које нам је дала држава. Сами смо то финансирали. Када смо аплицирали за дозволу, било је информација да ћемо у моменту преласка на дигитализацију имати један иницијални трошак дигиталног предајника. А сада нема дигиталног предајника, него ја треба да платим закуп на неком њиховом предајнику.
Прочитајте још:
Извор: cenzolovka.rs
