Да ли се Вилијам Монтгомери, бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, с правом забринуо да би сукоб између Украјине и Русије могао да доведе до подела у српском друштву или његове речи имају за циљ да „трасирају“ пут јавном мњењу у Србији за неке потезе које ће наша земља морати да повуче, питање је са хиљаду одговора, оцењују саговорници Спутњика. Спољнополитички аналитичар Срђа Трифковић нема дилему да Монтгомери у нечије име својим речима најављује „нешто лоше што би Србија могла да уради“.
„Кад неко како што је Монтгомери, па био он и дипломата у пензији, брине за кохезију српског друштва — онда се може очекивати да нам се деси нешто лоше. Из његове изјаве може се наслутити да он пушта 'пробни балон' ка јавном мњењу у Србији. Друго је питање каквог ће то ефекта имати, с обзиром да његове, као бившег амбасадора, не би требало да имају неку тежину“, каже Трифковић. У исто време, Трифковић не негира чињеницу да на Монтгомеријеве речи у Србији може да се гледа као на својеврсну поруку, с обзиром на улогу коју је он као амбасадор Америке имао некада и код нас и у Вашингтону. „Из његових речи не произилази ништа што би на неки начин могло да имплицира да би Вашингтон могао да утиче да се ослаби притисак на Србију по питањима која се тичу односа ЕУ, Русије и Србије“, напомиње Трифковић, коментаришући Монтгомеријеве речи да је забринут за Србију, јер ЕУ прети да неће отварати поглавља у преговорима, док с друге стране Русија притиска Србију да ради ствари које ће показати да заступа руску страну.
Политички аналитичар др Дејан Вук Станковић, с друге стране, сматра да у речима бившег америчког дипломате нема ничега што би био наговештај било чијих потеза који би одударали од садашњег става Србије. „Он је на неки начин дао само реални пресек стања и онога што би у будћности Србију могло да сачека. Потпуно је реално очекивати да, како се буде развијала ситуација у Украјини, тако ће се и јавност у Србији поларизовати, а и притисци на саму власт расти и од ЕУ и од Русије. Оно што је за сада нејасно јесте да ми још не знамо како би изгледало неко наше приближавање Русији и удаљавање од ЕУ, јер чињеница је да смо све ближи тренутку када ће се од нас отворено тражити да се изјаснимо и определимо с обзиром на то да тежимо уласку у ЕУ“, мишљења је Станковић. Милош Кнежевић, политички аналитичар, главни уредниик часописа „Национални интерес“ каже да је ЕУ, заједно са НАТО-ом, одавно прокламовала да неће да трпи било чију неутралност на посткомунистичком простору такозване Нове Европе. „Бивиши амерички амбасадор у Савезној Републици Југославији Монтогомери је и те како упознат и свестан свих могућности и немогућности, као и последица једне такве одлуке као што је захтев да Србија уведе санкције Русији и поред најава српске власти да то неће урадити. То изражавају његова упозорења да је најбоље за Србију да не игра између те две опције, мада не каже на који начин је то могуће учинити. Од новоевропских земаља се тражи активно приклањање, дисциплина и беспоговорна лојалност у спровођењу заједничке политике евроинтеграција и ширења на Исток. Украјинска ратна епизода је само индикација конфликтног стања у коме је експанизија евроамеричког чиниоца, макар и на час, заустављена и примирена. Запад се, међутим, без већих траума неће одрећи свог ширења преко граница руске интересне сфере“, објашњава Кнежевић.
Прочитајте још:Никад активнија сарадња власти са ЛГБТ организацијамаУ Београду НАТО семинар
Он напомиње и да је порука Монтогмерија донекле јасна. „У западним круговима је процењено да је куцнуо час да 'неодлучна' Србија своју 'посвећеност' евроинтеграцијама докаже и практичним потезима усмереним против Путина и Москве“, додаје Кнежевић. Бивши амбасадор САД Вилијам Монтгомери изјавио је да конфликт Запада и Русије има потенцијал да се погорша и прошири на тлу бившег СССР-а, што ће појачати притиске на Србију. „Веома сам забринут за Србију. ЕУ прети да неће отварати поглавља у преговорима, а са друге стране Русија притиска Србију да ради ствари које ће показати да заступа руску страну“, казао је Монтгомери у Кажипрсту Б92. При томе, он је навео да га више од спољних притисака брине чињеница што у српском друштву, иако има консензуса око уласка у Европску унију, постоји и јака подршка Русији, што би, како је навео, могло да довдеде до конфликта и заврши поделом у српском друштву. Извор: Спутњик