Обележена је и прва годишњица збацивања украјинског председника Јануковича са власти. Иако би било преопширно набројати све догађаје који су се од тада десили, важно је осврнути се на оне ствари које су се промениле. Такође је важно упоредити оно што је предвиђено да ће се десити и оно што се заиста догодило.
Хајде да погледамо предвиђања аналитичара поређана по хронолошком реду:
30. новембар 2013. године: „Капије пакла се отварају у Украјини“Прича о „проруским“ источним Украјинцима Људи без визије, идеологије и јасног будућег циља. Све што имају је порука у којој наводе да ће се радије одлучити за богате Русе него за сиромашне Европљане. Тачно, али и даље веома неиспиративно у најмању руку.
Будућност Јануковича Многи се боје да ће настати веома стварна и веома опасна криза по Русију. Прва претпоставка је да ће еврократе и украјински националисти преовладати и да ће Јанукович прихватити претходно одбијену одлуку или ће пасти са власти. Овако или онако, еврократе и украјински националисти ће победити. Биће још разних демонстрација у Кијеву, а затим ће се капије пакла отворити у Украјини.
Прави ризици за Русију Русија ће бити увучена у неизбежан хаос који ће настати свуда широм Украјине, прихватајући избеглице и штитећи руску економију од последица колапса украјинске економије. Русија ће морати све то да чини без да умочи своје прсте у Украјину јер ће еврократе и украјински националисти наћи начин да је окриве за све. Најбоља ствар коју би Русија могла да учини је да остави Украјинце да међусобно реше своје проблеме и да сачека да једна од страна превагне. Русија мора остане неутрална колико год је то могуће. Управо тако је и било.
Сарајево на Дњепру Сви знакови упућују да се Украјина креће „босанским стопама“ и да ће ствари постати прилично гадне. Тешко је рећи, али када југоисток Украјине тврди да неће прихватити никакву промену режима у Кијеву, он то заиста и мисли. Тако је било и са босанским Србима који нису желели да прихвате чињеницу да државу води исламски фанатик као што је Изетбеговић. Тада, исто као и сада, нико није узео упозорења за озбиљно и сви знамо како се све завршило. Ипак, постоји огромна разлика између Босне и Херцеговине и Украјине, првенствено површински и по броју становништва.
Где је Русија у свему томе? Руска влада би требало да се припреми на нагли доток избеглица и руска војска би требало да буде у стању приправности како би се избегле било какве провокације или насиље на границама. Главни циљ Русије мора да буде спречавање насиља на полуострву Крим, пошто је тамо у Севастопољу присутна Црноморска флота. Путин је успео ову незгодну ситуацију да спречи омогућивши становницима Крима да изаберу своју судбину. Они ће му због тога бити вечно захвални.
26. јануар 2014. године: Последњи потез Јануковича ће неизбежно поделити УкрајинуПодела Украјине је неизбежна Да скратимо причу, југоисточни Украјинци никако не желе да њима владају људи попут Јацењука, Кличка или Тијагнибока. Заправо, неколико локалних скупштина, укључујући парламент Крима, усвојило је резолуције у којима позивају председника да успостави ред и закон и у којима упозоравају да никада неће прихватити „промену режима“ у Кијеву.
01. март 2014. године: Обама је управо погоршао ствари у Украјини – Русија је спремна на ратРусија је спремна на рат Нешто огромно се управо догодило у Русији: Руски савет федерације, еквивалент Сената САД, управо је једногласно одобрио резолуцију којом се Путину омогућава коришћење руских оружаних снага у Украјини, што је Дума раније и затражила. Пре него што се гласало, руски сенатори су рекли да је Обама претио Русији, да је вређао руски народ и да захтевају да Путин укине руску амбасаду у САД. Русија никад није била толико бесна.
23. април 2014. године: План САД за Украјину – хипотезаСАД ће покушати да наведу Русију да интервенише у Донбасу Источна Украјина је изгубљена, стога Кијевској хунти преостају следеће опције: а) Да пусте источну Украјину да се отцепи путем референдума. б) Да пусте источну Украјину да се отцепи, али тек након борбе. ц) Да пусте источну Украјину да се отцепи уз руску војну интервенцију. Очигледно је да им одговара само опција ц). Уз ту опцију изгледаће као да је Русија напала источну Украјину и да се тамошњи људи ништа не питају. Економска катастрофа ће моћи да се припише Русији, а председнички избори 25. маја могу да се откажу под изговором руске „претње“. Рат је такође савршен изговор да се уведе војна управа, при чему ће хунта моћи да се отараси свих оних који нису на њеној страни. У питању је стари трик – покрени рат и сви ће да се окупе око владајућег режима. Створите панику и људи ће заборавити на важна питања. Ипак, Русија је сувише лукава да би загризла на такав мамац. Што се САД тиче, они су такође свесни да могу да се поздраве са источном Украјином и са Кримом. Међутим, без тога, Украјина је потпуно безвредна, па зашто је онда не искористити ради креирања новог Хладног рата? На крају крајева, ако Русија буде приморана да војно интервенише, НАТО ће послати своју војску да „заштити“ државе попут Летоније или Пољске у случају да Путин одлучи да нападне читаву Европу. Дакле, сврха напада више није „победа“ над проруским побуњеницима, већ покретање насиља због којег ће Русија морати да интервенише. Две ствари могу осујетити овај план: Украјинска војска би могла одбити послушност. Локални отпор би могао бити довољно јак да дође ди застоја. Идеално би могла да се јави комбинација та два. Дакле, да сумирамо шта је предвиђено и шта се десило: -Јанукович ће бити збачен -Донбас ће покренути устанак -Украјина ће бити подељена -Избиће грађански рат -САД ће покушати да увуку Русију -Русија ће заштитити Крим -Русија ће се држати подаље од Донбаса -Русија ће морати да збрине избеглице -САД и НАТО неће интервенисати као у Босни и Херцеговини -Украјинска економија ће се распасти. Постоји само једна ствар око које су аналитичари пуно погрешили: народ Новорусије. Аналитичари су сматрали да су они веома пасивни, заинтересовани само за новац. Ипак, стоји да је руски идентитет Донбаса пробуђен војним нападом украјинске војске и неонацистичком политиком хунте. Поента није у томе да честитамо аналитичарима што су предвидели овако катастрофалне догађаје, већ да демонстрирамо свима да било ко ко поседује основно знање о Русији и Украјини и ко има приступ информацијама из отворених извора може да направи оваква предвиђања. Наравно, ту су и догађаји који нису предвиђени, као што је невероватна неспособност украјинске војске. У јулу 2014. године је наведено да би Украјинци могли побити гомилу Новоруса у градовима Славјанск, Краматорск, Красни Лиман и неким другим градовима, да би могли одсећи пут између Доњецка и Луганска и да украјинска војска уђе дубоко у ове градове. Међутим, то што се то није догодило, не значи да је и даље немогуће да се то деси. Наравно, морамо вас подсетити да је улазак у град једна ствар, а остваривање контроле над њим сасвим друга. Сетите се Бејрута, Грознија, Багдада, Фалуџе, Газе итд. Једна од опција одбране Новоруса је била да пусте Украјинце да уђу у предграђе, а затим да их окруже и нападну. Оно што се заиста догодило, било је управо то: Украјинске снаге су првобитно напредовале, али су убрзо заустављене и окружене Новорусима. Заправо, и за време летње и за време зимске офанзиве хунте, Новоруси су успели да савладају украјинске снаге на отвореном терену: степама, брдима, пољима и шумама. По први пут у последњих 200 година је било више мртвих међу украјинским војницима него што је било мртвих цивила. Немачки обавештајни извори процењују број жртава рата на око 50.000. Та бројка има смисла, али само ако се узму у обзир огромне разлике у борбеним способностима између зараћених страна. Ови пасивни и мирни људи су одједном постали опасни противници који су тако радикално успели да победе доста супериорније снаге и то не једном, него двапут. Моментални пораз у зимској офанзиви такође није предвиђен: Украјинци ће одабрати пар кључних оса дуж којих ће нападати, користећи артиљерију. Украјинци неће покушавати да зађу дубоко у Доњецк или Луганск, већ ће поново покушавати да одсеку и окруже Доњецк, који је више изложен. Новоруси ће се одлучити на повлачење. Не би било смисла да седе и чекају да их украјинска артиљерија погоди. Повлачење пред супериорнијом силом је сасвим логична и нормална ствар. Док буде трајао прекид ватре, Новоруси ће утврђивали одбрану. Очекивало се да ће новоруске снаге поново пустити Украјинце да уђу, а затим их опколити. Међутим, не само да су Новоруси зауставили офанзиву хунте дуж контактне линије, већ су и кренули у контраофанзиву у којој су заузели жестоко брањени аеродром у Доњецку, а затим и Дебаљцево. Новоруси су били озбиљно потцењени. Војни аналитичари су обично веома опрезни и теже да претпоставе најгоре, али овај пут су потпуно погрешно предвидели одговор Новорусије. Читава првобитна претпоставка о пасивности новоруске војске је повукла за собом низ погрешних предвиђања. Срамотна и ужасна чињеница јесте да је све што се десило могло да се предвиди и спречи. Заправо, Путин, Лавров и други руски званичници су покушали да кажу свима шта ће се десити, али нико није желео да их слуша. Уместо тога, западни политичари су за све окривили Русе, што је најлицемернија ствар коју су могли да ураде. Да ли ће Украјина одабрати новог председника? За годину дана, држава је у потпуности уништена, на десетине хиљада људи је убијено и милиони њих се сада више ничему не надају: Украјина је пропала држава. Кијев је у рукама режима који воде неспособни нацисти, а једина алтернатива је још гора. Иако је Донбас сада безбедан од будућих напада хунте, ризици од напада на остатак Украјине су и даље огромни и ново крвопролиће можда тек следи. Оно што је сигурно јесте да је Порошенко одслужио своје. Он је украјинском народу обећао мир, а уместо тога им донео годину дана крвопролића, које је кулминирало стратешким поразом украјинске војске. Једина ствар која сада држи Порошенка на власти јесте политичка подршка САД и политичко признање ЕУ и Русије. Међутим, остатак људи на власти не уважава ни ЕУ ни Русију и могуће је да ће покушати да збаце Порошенка првом приликом. Када будете погледали списак оних који би могли да наследе Порошенка, заболеће вас глава. Крајњи закључак би био да, иако су ужаси од прошле године могли бити избегнути, ужаси који тек следе никако неће моћи да буду спречени. Украјина је посрнула и креће се истим путем као и Либија. Надајмо се да неће бити тако, али не назире се ниједно друго решење за сада већ распаднуту Украјину у којој више нико не жели да живи. У међувремену су се у Москви одржале демонстрације „анти-Мајдан“ које су окупиле 35.000-50.000 људи који су узвикивали „нећемо заборавити, нећемо опростити“. Овај антимајдански покрет који се недавно оформио има светлу политичку будућност, јер након ужаса који су се догодили у Украјини, нико од Руса неће дозволити да се у Русији догоди слично. Вирус који је напао Украјину је деловао као вакцина за Русију.
Прочитајте још:ПУШКОВ: Ово су три сценарија која је Запад спремио за РусијуУкрајински схи-архимандрит Јона пророковао о рату у Украјини и руском царуОВО СЕ ЗОВЕ МОЋ: Последња достигнућа руске армије (ВИДЕО)
Извор: The Saker (Vineyard of the Saker), Webtribune.rs