Правда

Опет смо у средишту скандала око покушаја извоза оружја у неуралгично подручје света. Наиме, нашој мисији при Уједињеним нацијама у Њујорку стигао је упит око „енд јузер” сертификата из децембра 2014. године, којег је у име нелегалних власти у Триполију потписао господин Калед Шариф. Упит је сталном представнику Србије у УН Милану Милановићу потписао Сајмон Диловеј, координатор панела експерата за Либију при Савету безбедности УН. Тај панел, односно Комитет УН појединачно разматра све захтеве за извоз наоружања и војне опреме у Либију и издаје одговарајућа одобрења и одлучује о изузецима од ембарга на извоз оружја у ту земљу. Елем, тај се Комитет сада заинтересовао за пословање компанија МДИ из Црне Горе и „Техноремонт” из Србије са Либијом. Проблем је, наравно, што у пракси постоје најмање две Либије, јер Либија је од лета прошле године практично подељена земља. Легална власт и влада признате од УН прешли су у Тобрук, то јест у Ел Баиду, док су у Триполију нелегалну и од међународне заједнице непризнату власт формирали исламисти блиски Ал Каиди. Сада се у Комитету УН за извоз оружја у Либију појавио документ „енд јузер”, односно „крајњи корисник” из Либије са потписом уваженог господина Калед Шарифа, за кога господа из компанија МДИ и „Техноремонта” тврде да никада нису чули – уважени директор компаније „Техноремонт” из Темерина, господин Петар Црногорац каже да за њега зна само из интервјуа, који је у априлу 2013. године господин Калед Шариф дао мојој маленкости у „Политици”. Тада је, наиме, Калед Шариф био у званичној посети Министарству одбране Србије као први заменик министра одбране Либије. Жао ми је што уважена господа из МДИ и „Техноремонта” нису на време обавештена да је господин Калед Шариф у лету 2014. променио страну, изабрао исламисте и Ал Каиду и остао у Триполију. А УН не дозвољавају извоз оружја у Триполију... По приложеној документацији пристиглој из Комитета УН види се да је „енд јузер” документ са потписом господина Каледа Шарифа од 15. децембра 2014. године, без ознаке његове садашње функције, и да су на њему означене приватна црногорска компанија МДИ, као потписник посла са „екипом” у Триполију и приватна компанија „Техноремонт” из Темерина као извозник. Стога никакви демантији сада не могу да порекну документа пристигла из Комитета УН. Ово није прва афера са покушајем извоза наоружања или реекспорта оружја из Србије у последњих неколико година, компанија „ЦПР Импекс” из Београда покушала је да извезе у Саудијску Арабију 10.000 наших пушака М-70, 40 вишецевних ракетних бацача М-63 „пламен” од 128 мм. 12.000 „зоља”, 3.500 „оса”, 100 противавионских топова М-55/3, 200 милиона метака калибра 7,62 мм... „Енд јузер” је од 1. јула 3013. године са потписом господина Хасана ел Малија. Шта ће Саудијској Арабији оружје из Србије, то није оружје компатибилно са борбеним системима те државе, коме требају у Саудијској Арабији српске „осе” и „зоље”? У Саудијској Арабији не требају, али опозицији и исламистима у Сирији требају. Ко је главни спонзор опозиције у Сирији? Саудијска Арабија. Којим оружјем знају да рукују припадници опозиције и исламисти у Сирији? Совјетским, то јест руским наоружањем. Које је оружје најсличније руском пешадијском наоружању. Српско....

Прочитајте још:ЛАЗАНСКИ: Анатомија једне трагедијеЛАЗАНСКИ: Шта то беше реч

Извор: Политика