Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника.
Данас је Велика субота или страсна субота – хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христоса и његов силазак у Ад. Она је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике. Православна црква и верници верују да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Аду, а у исто време “на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице”. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан његовог васкрсења. Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра обавезно пре изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би данас требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би “некоме кренуло”. У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада “масте”, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или “масте” у чађи. Јаја, сходно народном веровању ваља да боји искључиво женска чељад.
Прочитајте још:
Извор: Телеграф