Правда

Та борба не само да нема системску подршку већ се свакодневно доводи у питање чак и њен легитимитет. Против корупције се не боре институције, цивилни сектор и медији већ само појединци у институцијама, цивилном сектору и медијима. Зато је крајње време да се пре свега таквим појединцима обезбеди што снажнији оквир, подршка и заштита, каже Зоран Гавриловић, директор програма "Друштво против корупције" Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), који је иницијатор формирања таквог организационог "оквира", под називом Коалиција за интегритет. Према замисли БИРОДИ-ја, Коалиција за интегритет окупиће организације, појединце и неформалне групе, са задатком да заједничким снагама унапреде борбу против корупције на појединачном, локалном и националном нивоу. Коалиција ће настојати да пружи што ефикаснију подршку узбуњивачима и локалним антикорупцијским форумима, који постоје у више од десет градова у Србији, те смањи пасивност грађана који региструју корупцију, али нису спремни на конкретни ангажман. Она би требало да допринесе и да се у области борбе против корупције унапреди законска регулатива, ефикасније примењују постојећи закони и побољша рад институција, али на корист грађана, а не власти или интересних група. "Србија је заробљена у корупцији, те је нормално да доноси неспроводиве законе и не јача институције. Јако је тешко веровати у борбу против корупције коју организује таква држава. Зато нам се и дешава да је Координационо тело за примену Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, на челу са премијером, формирано супротно Закону о Агенцији за борбу против корупције, који јасно прописује да спровођење стратегије и акционог плана надзире искључиво Агенција. И да се сада у надзирање спровођења те стратегије и плана умеша и Министарство правде. Па да премијер, који се заклиње у борбу против корупције, две године не може да сиђе до Савета за борбу против корупције, који је у приземљу зграде Владе, а Влада годину и по дана не одговара на захтев Савета за попуњавање недостајућих чланова. Те да Одбор Агенције за борбу против корупције већ месецима не одлучује поводом првостепене препоруке директорке Агенције о разрешењу министра правде Николе Селаковића…", каже Гавриловић. Ово су неки од разлога због којих у БИРОДИ-ју верују да борба против корупције, поред осталог, “мора да се децентрализује”, односно пође и стигне до сваког грађанина. Локална антикорупцијска тела, у којима морају да седе појединци од интегритета, треба да буду надохват руке узбуњивачима и другим грађанима. Таква тела треба да буду и сарадници Агенције и Савета за борбу против корупције, јер ови органи немају довољно капацитета, а и далеко су од свих грађана који би им се обратили. Зато је сасвим природно то што се у последње време у Агенцији размишља и о преношењу дела њених овлашћења на локална антикорупцијска тела, кажу у БИРОДИ-ју. "Један од главних циљева Коалиције за интегритет морао би бити пружање боље заштите узбуњивачима. Овде је постало правило да узбуњивачи трпе штетне санкције - од губитка посла до губитка здравља, а да онима који се баве корупцијом не фали длака са главе. Тако су сви запослени у Казнено-поправном заводу Ниш, који су пре неколико година јавно указивали на неправилности, укључујући и мене, прошли јако лоше - отпуштени су, суспендовани, премештени на нижа радна места или и данас трпе одмазду. Кроз наш, али и многе друге примере, корумпирана држава послала је борцима против корупције јасну поруку: пазите шта радите. Дакле, можете да крадете, лажете или купите диплому, али не смете да "таласате". Ситуација је постала још гора након доношења новог Закона о заштити узбуњивача, који је катастрофалан, јер је њихову заштиту пребацио са Агенције на нереформисано правосуђе", каже Живорад Бранковић, бивши управник нишког КПЗ-а, који је превремено пензионисан након што је открио бројне неправилности у тој установи. На првом састанку Коалиције за интегритет, одржаном ове седмице у Нишу, саопштено је и да ће један од њених циљева бити оснивање друштвене е-мреже за све борце против корупције, која би обезбедила њихово повезивање, удруживање, солидарност и што брже реаговање у случају да због таквог ангажовања трпе штетне последице. Радни назив мреже је “Антикорупцијска држава”, а њена прва верзија требало би да буде завршена у јуну. Мрежу ће реализовати БИРОДИ уз подршку Улоф Палме центра.

Интернет као анестетик

"Друштвена мрежа за борце против корупције јесте добра идеја, али би је требало користити опрезно и у комбинацији са другим алатима. Има мишљења да такве мреже анестезирају грађане, који почињу да верују да није потребно да се окупе и на други начин конкретно ангажују, већ је довољно да у својим кућама лајкују неку идеју или тему. Оне, дакле, могу да служе као вентил за изражавање незадовољства, а да се то незадовољство не искаже на конкретан начин у реалном животу", каже Александар Братковић, директор Центра за развој непрофитног сектора. Прочитајте још:   Извор: Данас