Правда

Истовремено, Поповић прави правно-полицијску конструкцију по којој би се шверц цигарета, обављан на простору Црне Горе и делом Србије, приписао ”Милошевићевом режиму”, те тиме скинула стварна одговорност са Мила Ђукановића и Станка Суботића. Састанци су одржани после петооктобарских дешавања, у просторијама агенције “Спектра”, а која је према сазнањима ИН4С, била у сувласништву Поповића и познатог бизнисмена Миша Бека. Поповић, како се види на снимку, показује типичну психопатску нарав не бирајући средства – од притиска, уцена, измишљања ”доказа”, до нуђења неких олакшица, само да оствари задате циљеве. Брану Црнчевића и Михаља Кертеса зове на “добронамерни разговор”, где од првог тражи да посредује, а од другог да потказује Милошевића нудећи олакшице у виду избегавање кривичног прогона или ублажавања казне уколико добије тражено. Јасно је, тражи се Милошевић и његова породицу. Интересантно је да све време Поповић показује да су сви органи власти заправо безначајни, односно само легалистичка маска за спровођење његових намера. Међу тим ”безначајним” се налазе и министра правде, полиције, као и комплетно судство. Поповић се, након петооктобарског преврата, користи средствима и снагом званичних институција, у покушају да преузме остатке неформалних, па и криминалних структура претходног режима. Дати снимак показује потпуну злоупотребу судства, тужилаштва, јавне безбедности, Управе за борбу против организованог криминала као и Ресора државне безбједности. На примјер, по Поповићевим инструкцијама, Милошевићеве сараднике обрађују два професионалца. Један је заменик начелника јавне безбедности а други заменик Ресора државне безбједности (РДБ). Циљ је двострук – да се прибаве подаци који би оптужили Милошевића и спровели га у затвор, а после у Хаг с једне стране, док је са друге стране потребно да се прибаве подаци о шверцу цигара који су радили људи из бившег режима, како би се скинула одговорност са Ђукановића и Суботића. Такође, Поповић покушава да уђе у траг токовима новца како би се докопао истог. Поред Поповића, два оперативца на снимку су Миодраг Вуковић, некадашњи заменик начелника УБПО, и Зоран Мијатовић, који је 1998. пензионисан као начелник београдског центра државне безбедности, док у Ђинђићевој власти постаје заменик начелника РДБ. Улога Миодрага Вуковића је посебно значајна и у период након убиства Ђинђића, јер је управо он био нормативни креатор операције ”Сабља” у којој је противправно и противуставно проглашено ванредно стање, те похапшено и 11 000 људи. Наравно, идејни творац ”Сабље” је био управо Беба Поповић. Међутим, Вуковић има још један важан задатак, а тоје скривање чињеница везане за шверц цигара који су спроводили Ђукановић и Суботић на територији Србије и Црне Горе. Руководио је акцијом „Мрежа“, а која је започета под притисцима из иностранства. Међутим, све процесне радње је водио тако како би се избегла одговорност главних актера – Мила Ђукановића и Станка Суботића. Вуковић је напустио МУП по паду Живковићеве владе. Други актер, Зоран Мијатовић, поред бројних контроверзи, остаће познат и по томе, према писању медија, што је наводно омогућио својој ћерки која је радила у листу “Телеграф” да снима Милошевића са прозора Државне безбедности на Бањици. За тај, ”ексклузивни снимак” неке агенције су понудиле и исплатиле 50 000 долара. Беба Поповић, као актер бројних афера, фигурира и као највјероватнији сценариста фарсе ”државни удар” у Црној Гори, као покушај да се спаси режим Мила Ђукановића. Уочава се да је управо та веза, између Мила Ђукановића и Бебе Поповића, веома снажна и опредељујућа за многе кључне догађаје, чија ће се стварна суштина тек откривати. Извор: ИН4С