Правда

Од издржаваног члана породице постала је неко ко доноси новац на сто, иако тај исти сто и даље брише. Послу у кући додала је и посао ван куће. Како све то постиже? Срећна је? Има ли времена за себе? Размишља ли уопште о томе? Размишљају ли о томе њен супруг и њена деца? Или се једноставно подразумева да она мора и може да "дејствује" на све стране? Да ли су припаднице нежнијег пола, поготово оне које су се бориле за већа права, желеле баш такав сценарио? Прича о томе да ли би жени, ипак, требало негде и нешто олакшати, јер је чињеница да њене пословне обавезе нису умањиле оне код куће, углавном почиње питањем - може ли она истовремено да буде и пожртвована мајка, домаћица и добра радница? Јасминка Веселиновић, породични, брачни и индивидуални психотерапеут системске орјентације (Саветовалиште за брак и породицу Градског центра за социјални рад у Београду), каже да жели да избегне одговор уклопљен у, нажалост, и даље доминантни културолошки дискурс. А он ствара многе предрасуде, па и ону да је скоро немогуће да жена у Србији буде и успешна на послу и добра мајка. Жели да избегне и генерализације и црно-бела закључна поједностављивања, јер је све релативно. - Поставља се питање шта то заправо значи бити успешна на послу, а шта успешна мајка - каже Јасминка. - Да ли то значи довољно добра мајка тек рођене бебе, адолесцента или одрасле особе, јер постоје фазе у развоју деце, мајчинства и породице. Увек је важно познавати укупну реалност жене - који посао ради, којих је година, порекла, образовања, у каквој је породици одрасла, колико зарађује, шта може са тим новцем. С ким живи, какав је њен партнер, да ли је самохрана мајка, колико је била лично изграђена оног тренутка када се породила. Свака женска прича је посебна и захтева разумевање. Запослена мајка се суочава и носи са много стриктних дневних одговорности и обавеза - и у кући и ван ње. Она никада није само мајка или само запослена, а она је истовремено и нечија супруга, ћерка, партнерка, пријатељица... Не ради се ту увек само о дужностима, већ и о уживању и задовољству. - Наша патријархална култура је женама делегирала многе обавезе и превелика очекивања која им често стварају дилеме и конфликт улога. Али, на питање да ли је могуће бити довољно добра мајка и успешна пословна жена из искуства психотерапијског рада могу да кажем да је могуће, уз добро балансирање захтева различитих улога, организацију и мрежу подршке уз велику љубав, посвећеност, стрпљење и истрајност - наводи Јасминка. Питање је, међутим, и зашто се модерној жени намеће да има каријеру и децу, а да у исто време настави да кува, чисти, пегла и брине о дому као домаћица? Наша саговорница каже да мада су неки, попут женског покрета шездесетих година, значајно утицали на промену традиционалних гледишта на брак и породицу, многи од старих ставова, уверења и вредности и даље одолевају: - Упркос модерним тенденцијама живота који подразумевају равноправност полова, а ту мислим на равноправно дељење обавеза и одговорности оба пола, у пракси се сусрећемо са несразмерно већим оптерећеностима жена у односу на мушкарце у приватном домену. Женска улога се значајно обогатила, веома искорачила из традиционалних стереотипа, али мушка и даље стагнира. Тешка економска ситуација не иде на руку онима које би се задовољиле да буду "само" мајке и домаћице, упркос образовању које су стекле. На интернет форумима се много спекулише на ту тему, а међу одговорима управо доминирају они попут следећег: - Да, пристала бих да будем супруга и мајка, ако би мој муж могао да нам обезбеди нормалне животне услове. Не патим од тога да се негде запослим и имам каријеру, него да лепо живим. Има, наравно, и оних које не могу да замисле да не раде, иако су им плате мале, а ситуација на послу нимало завидна. Самопоуздање им је јаче, јер зарађују, а многе од њих тиме купују и слободу мишљења и кретања. С друге стране, иако неки мужеви не траже и не очекују од својих супруга да уз посао буду и домаћице, многе не могу да се ослободе традиционалних очекивања које су им пренеле мајке. - Жене су васпитане тако да је њихов главни циљ брига о другима, па им се животи врте око активности које воде до ојачавања других пре него себе саме. Њихов осећај сопствености дубоко је укорењен у родбинске везе и личне односе, захтевајући развој интерперсоналних вештина и особина брижности, емоционалне изражајности и емпатије - објашњава Јасминка. То се, додаје, преноси и на однос са партнером, па се према њима неретко понашају више као мајке, а мање као жене и партнерке. Негују их, брину о њима, штите од реалности дневних обавеза око деце, решавају саме тешкоће. - Жена се, за разлику од мушкарца, стално преиспитује: Да ли довољно пружам? Треба ли да дам више? Да сам дала више, да ли би се то догодило? Да ли би ме ценио и волео више? Да ли би деца била успешнија да сам овако или онако поступила? Питање колико су очеви ангажовани око деце или им психолошки недоступни због превелике ангажованости споља, скоро се и не поставља - каже саговорница. Постоје жене које се никада не жале због много обавеза. Неке од њих ћуте, јер не смеју или неће да причају о томе, али има и оних које све то заиста добро носе. Међутим, колико год биле испуњене и срећне, не би требало да забораве на личне потребе и здравље. А превелика одговорност на приватном и пословном плану може и те како да га наруши. - Значајан број истраживања показује да мушкарци имају веће користи од тога што су у браку - у физичком, социјалном и психолошком смислу, док то није случај са женама. Заједница за њих носи ризик по ментално и физичко здравље, склоне су да више пате од депресије, несанице, ноћних мора, главобоља, вртоглавице, срчаних сметњи, повишеног притиска и других болова и болести - наводи породични терапеут. Она подсећа да, упркос чињеници да мушкарци традиционално говоре о браку као замци, статистике показују да тај статус њима више одговара и да су задовољнији од жена. Када су у браку припадници јачег пола дупло више од дама напредују у терминима опстанка и просперитета на послу. Колико ће се жена у животу "трошити" зависи од многих фактора, али колико год била амбициозна у жељи да блиста на све стране, не би требало да се одриче помоћи и подршке партнера. Она не може да јој одмогне, а може много да јој помогне.

Крута очекивања патријархата

Даме су се генерално значајно промениле у очекивањима и од себе и од партнера, освојивши са успехом и поље рада, али ту промену мушка страна не прати довољно у смислу реципроцитета укључивања. - Било би корисно веће ослобађање мушкараца од крутих очекивања и привилегија патријархата - појашњава саговорница.

Ризикују и здравље

У друштву је, каже Јасминка, свеприсутан тренд окривљавања мајки за неуспехе у браку и породици, па оне подносе ванредне напоре: - Тиме дају допринос пожељној друштвено конструисаној, идеализованој слици о мајци жртви која може све, по цену, личног здравља. Оне се, ипак, много чешће обраћају психотерапеутима због преотерећености и показују већу мотивацију за рад на промени унутар брака и породице.

Прочитајте још:Руси ће преобразити Храм Светог СавеСРБИЈА У РАЉАМА КОРУПЦИЈЕ: У јуну се формира мрежа „Антикорупцијска држава“

Извор: Вечерње новости