Правда

Јеврић је аутор књига прозе Адамова глава/Црни кофер, Тихи тат, Српски рулет, Херој на магарцу путује у Хаг, Кокошињи рат/Фајронт, Бајке, Луда кућа и Ратна триологија. Читаоци Правде ће ускоро имати прилику да сваке недеље на нашем порталу читају колумне Небојше Јеврића. До тада, објавићемо неколико прича по Небојшином избору из његове књиге Ратна триологија. Не­ко уви­јек пре­жи­виПише: Небојша Јеврић Ча­мац је пло­вио пре­ма оба­ли. У чам­цу су из­бје­гли­це. Ча­мац, сплав ме­ду­зе, до­но­сио је пр­ве ви­је­сти, о спа­ље­ним ку­ћа­ма, о на­пу­ште­ној зе­мљи. До­ла­зи­ли су пр­ви по­го­рел­ци из Нео­ви­сне Хр­ват­ске. Чам­џи­ја је стар, ли­це му је пре­пла­ну­ло од сун­ца и вје­тра, ко­са би­је­ла, ду­га. У чам­цу је ба­ба са ко­зом, же­на са дје­вој­чи­цом, од дви­је го­ди­не, у на­руч­ју и дје­чак ко­ји ва­би пса. Ча­мац је пун за­ве­жља­ја и из­гле­да да ће сва­ко­га ча­са по­то­ну­ти. За пса ни­је би­ло мје­ста у чам­цу. Пас пли­ва за њи­ма. Чу­је се зви­ждук, а он­да екс­пло­зи­ја. Не­гдје на сре­ди­ни ри­је­ке па­да гра­на­та. За­тим још јед­на, мно­го бли­же оба­ли. Во­да се пр­о­пе у во­до­скок. У во­до­скок у ко­јем се ви­ди ду­га. Ка­ко пад­не ко­ја гра­на­та, та­ко дје­вој­чи­ца у на­руч­ју пре­пла­ше­не мај­ке ка­же: „Пуф, пуф-пуф.” Пр­ви на оба­лу сти­же кер. Отре­са во­ду са се­бе и ма­ше ре­пом. Он­да из чам­ца из­ла­зи дје­чак. По­ма­же­мо же­ни са дје­вој­чи­цом у на­руч­ју да иза­ђе из чам­ца. Дје­вој­чи­ца раз­о­ча­ра­но гле­да у ри­је­ку, на ко­јој ви­ше не­ма во­до­ско­ка, не­ма ду­ге, у мут­ну и пр­ља­ву ри­је­ку по чи­јој по­вр­ши­ни плу­та­ју по­би­је­не ри­бе, и ма­шу­ћи пр­сти­ћем по­на­вља: „Пуф, пуф-пуф.” Тим чам­цем ћу пре­ко. „Ку­да си кре­нуо, си­не?” „У Те­њу, ста­ри, у Те­њу.” „Ако, ако.” „Ко­ли­ко ти је го­ди­на, ста­ри?” „Во­зио сам из­бје­гли­це из Хр­ват­ске и че­тр­де­сет дру­ге.” Са мном у ча­мац ула­зи еки­па РТС из Шап­ца. „Ми ће­мо са­мо до Бо­ро­ва Се­ла”, ка­же Зо­ран Ами­џић. „Шта је, пре­ви­ше је опа­сно у Те­њи?” „Не. Та­кав нам је пут­ни на­лог.” „Сву­гдје је опа­сно”, ка­же ста­рац. „Не­ко уви­јек пре­жи­ви.” „Пре­жи­ви”, ка­же ста­рац и за­вје­ре­нич­ки се осмје­ху­је, на­мје­шта­ју­ћи пра­ме­но­ве си­је­де ко­се, ко­је рас­ту­ра вје­тар. Два мје­се­ца ка­сни­је по­ги­нуо је Зо­ран Ами­џић и ци­је­ла еки­па из Шап­ца. Извор: Правда