Пију кафу са магарећим млеком. „Од испљувка муве у мајку зачети. У гузицу направљени па пресути.“ Сирочићи Јосипа Броза.
Пише: Небојша Јеврић Грокћи, ропћу, зује, ује, брује, кевћу, лају, завијају против свих на свету Руса. Они су палили цркве, јахали попове, они не знају шта је православље иако су крстине окачили. За сваки случај, да се нађу. Добро им је рекао Михиз: “Све су странке код нас националистичке осим демократске- они су комунистичка странка.“ На Теразијама, још док су се љуљали лешеви обешених Срба, почели су да пресвлаче дресове... Да их мењају. Да повраћају женама у гаћице. У сисе које висе. Брозови сирочићи. У тицу ће се претворирити само да остану на власти. Сваки по пет дресова има. За сваки случај .За сваку прилику. Заставе крију у гаћама, да би са њима замахарепали. Како је нестала демократска странка? Није нестала. Они су ту, око нас. Пошто су покрали све што су могли и још више од тога, обукли су СНС дресове, увукли се, ушуњали подвијена репа. Имали су од кога и научити. Писац који је направио огроман интервју са Борисом, једва је дочекао да направи разговор са Вучићем, да овековечи своје име у историји. Зато је награђен постмодерниста. (Постмодернизам је писање о ничему као основ друштвено политичке подобности) Треба бити нежан са њима.Умро им је тата. Броз. Убијали су Србе током рата. Убијали на сремском фронту. Слали их на Голи оток.(Сада би Голи оток поново да направе). Месецима заобилазили Јасеновац. Ловили Србе по планинама. По градовима. Потом забранили повратак на Космет. Њихови дедови и очеви. Они су само пљачкали оно што су дедови отели. Дедови су били власт. Они су власници. Оболели су од брзоморије. Оболели су од силне српске крви која је проливена. Остатак треба продати онима који су спремни да плате. Најлепше девојке за хареме Европе, за хареме Дубаија. Највећи син наших народ и народности, понављао је први разред а четври никад није завршио. Кажу да је морао да чува краву. Као да је та крава била мустанг! Никад није откривено шта се десило са учитељицом. Да ли је икад ухваћена. Брозићи и деца још је јуре. Је ли то она иста учитељица која је посула министра водом. Или је у чаши било нешто дуго. Показаће време. Нема те власти уз коју се неће накачити. Нема те боје у коју неће офарбати јаја. Све нестаје само они опстају. Све се мења само су они вечни. Лопуже и лопине, без страха и стида, машу својом збирком партијских књижица. Машу својом збирком женских гаћа. Машу својим усраним и крвавим парама док народ завија од глади. Милион пензионера има пензије мање од двадесет хиљада. А многи немају ни толико. Кажу, пљачкали сте у рату. Шта се у рату може опљачкати? Рат је ватра коју су они запалили да се од дима не би видело шта раде. Како се од власти претварају у власнике. Нема власти коју та административна говеда неће дочекати и коју неће поздравити. Идем да се напијем киселе воде. Биће ми лакше. Видимо се за недељу дана. О њима ћу писати.
Прочитајте још:Бушотине „Нове Европе“САД у Средњој Азији и на Кавказу воде геополитички рат против РусијеПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС: У лажима су превазишли чак и Кисинџера
Извор: Правда