Правда

Јанковић је за Н1 рекао да је после тог трагичног догађаја требало сагледати све што је допринело несрећи. Он сматра да је у јавност требало да се излази веома пажљиво, са чињеницама, и да се нико а приори не аболира, као што нико не треба ни да се проглашава кривим пре него што се сви државни органи изјасне о несрећи. Јанковић сматра да је премијер Александар Вучић изјавом да не даје министре здравља и одбране, Златибора Лончара и Братислава Гашића, прејудицирао рад државних органа и усмеравао јавно мњење, чиме није добринео утврђивању истине. - То није добро. Њихова одговорност утврђује се на други начин, а не оценом председника владе - каже омбудсман. Цензуре нема, али... Говорећи о слободи изражавања у Србији, Јанковић је рекао да држава не спроводи цензуру, али да то није довољно, јер власт, поред тога, мора да подстиче различито виђење исте ствари, и да ствара атмосферу у којој је критика дозвољена. Највиши носиоци власти то не схватју добро, каже Јанковић, и подсећа да су честе изјаве да су они који упућују критике непријатељи, да раде субверзивно, да неког мрзе... Иако формално имамо поделу на три гране власти које би требало међусобно да контролишу једна другу, извршна власт је одавно запосела већу количину власти него што би у једном систему требало да буде, сматра Јанковић. Не бавим се политиком, већ правима грађана - Не бавим се отпором према власти већ остваривањем права грађана - рекао је Јанковић и поручујући да не може цело друштво да се сведе на политику. Јанковић је рекао да је 2014. година за грађане и њихова права била тегобна, а да је посебно тешко било онима са лошијим материјалним стањем, јер су терет кризе поднели они који би требало да буду највише заштићени.

Прочитајте још:Поповић и Чепурин: Неискоришћени потенцијали стратешке сарадње Србије и РусијеБеоград и Приштина опет за столом 21. априла

Као пример је навео пензије које су смањене на један, како се изразио, правно необичан и споран начин. Исто тако, идеја да корисници социјалне помоћи раде није лоша, али ако већ раде, онда они не примају помоћ, већ зарађују - ако добијају накнаду, онда то није помоћ, објашњава заштитник грађана. Јанковић је указао и на проблем усвајања закона по хитном поступку, подсећајући да је на тај начин усвојено преко 40 законских предлога. Парламентарна процедура, подсећа Јанковић, управо служи да се дође до најбољег текста и најбољих решења. Извор: Beta.informer.rs