Правда

Још увек се појављују приче о његовим тајанственим проналасцима, крађама Теслиних патената, вештачком земљотресу који је изазвао у Колорадо Спрингсу, паљевини његове лабораторије и напрасном прекиду изградње Теслиног енергетског торња на Лонг Ајленду, због наводног недостатка финансијских средстава и то у веома одмаклој фази изградње, као и многе друге. Већина такозваних конзервативних стручњака сматра да је Тесла у другој половини свог радног века скренуо у воде фантастике. Они други, сматрају да свет није био, а ни данас није спреман да прихвати неке Теслине проналаске. Ти спорни проналасци би из темеља променили енергетски ослон цивилизације, а тиме би и срушили компликовану социјално-економску конструкцију савременог света. Замислите велике количине бесплатне енергије свуда у свету. Зар мислите да би светски моћници који се клањају само профиту дозволили тако нешто? Тесла је за свој најзначајнији проналазак сматрао систем бежичног преноса енергије на даљину. Принцип преноса се заснивао на проналаску потпуно новог енергетског поља, такозваног ‘скаларног статичког поља’. Прву објаву о овом проналаску Тесла је дао на самом крају XIX века, а озбиљније је на томе радио у првој декади XX века. Некако у то време Тесла је у круговима финансијске олигархије проглашен "опасним сулудим старцем" након чега му је битно смањена финансијска подршка, а научник се скоро потпуно повукао из јавног живота после 1914. године. Основна намена Теслиног највећег проналаска је обезбеђивање велике количине јефтине енергије за доборбит човечанства. Међутим, избијањем великог светског рата идеја примене скаларног статичког поља у ратне сврхе се сама наметнула. Тесла није бежао од стварности. У великом рату искрено је стао на страну слободе и понудио своје услуге. Предлози примене његових проналазака у ратне сврхе које је давао кретали су се од комуникација кроз воду, земљу и ваздух, даљинске детекције непријатељских објеката, даљинског управљања сопственим пловним и летећим објектима, па све до деструктивне примене.

Ново оружје

Израду и примену новог оружја Тесла је први пут директно предложио у зиму 1915. године. О томе извештава Њујорк Тајмс, 8.децембра 1915. године под насловом "Теслин нови проналазак ватрене стреле". У тексту се препричава Теслина изјава да је пронашао и испробао ново оружје слично лоптастим муњама које су познате као природни феномен. Новим оружјем је могуће уништити непријатељске објекте на мору, копну и у ваздуху на произвољном одстојању. Живу силу је могуће уништити или парализовати, по жељи! Детаљнијег описа наговештеног оружја нема ни у поменутом тексту ни у техничкој документацији уз захтев за признавање патента. О томе сам Тесла каже: "Није време да се иде у детаље о овој ствари. Пројекат се заснива на принципу који представља велику ствар у миру, али се може употребити и за велике ствари у рату. Али, понављам, није време да говорим о детаљима.Апсолутно је изводљиво бежично преношење енергије на даљину и изазивање деструктивних ефеката на великим одстојањима.Управо сам конструисао бежични предајник који пружа ове могућности и описао сам га у техничкој документацији коју прилажем уз мој патент 1.119.732 који ми је недавно одобрен. Са овим предајницима у могућности смо да произведемо и пренесемо сваку количину електричне енергије на било које одстојање и да је користимо за било коју намену у миру и у рату…" Детаљни технички опис овог проналаска који Тесла овде спомиње, никада није публикован (можда ни написан), а, колико се зна, ни сам проналазак никада није реализован, барем не за јавност. Каснији истраживачи Теслиног рада се углавном слажу да се ради о идеји примене скаларног статичког енергетског поља у ратне сврхе.

Документација је украдена

Емитовањем два зрака скаларног поља и њиховом интерференцијом у одређеној тачки простора на произвољном одстојању је могуће изазвати различите ефекте у енергетском смислу, што зависи од фазног односа куплованих скаларних поља. У третираном простору је могуће изазвати како снажан топлотни понор, тако и снажан топлотни извор. Топлотни понор "гута" велике количине топлоте из атмосфере чиме снижава температуру и утиче на климатске прилике у одређеном реону. На овај начин је, на пример, могуће усред лета изазвати временске непогоде са градом и тиме уништити пољопривредне приносе. (Јел вам сад мало јасније зашто је "клима полудела"?) У супротном случају, при креирању топлотног извора, скаларно енергетско поље диже температуру ваздуха у третираној зони на више стотина хиљада степени Целзијуса чиме се ваздух у датој средини јонизује и формира се светлећа лопта, слична лоптастој муњи, која тренутно спаљује све са чим дође у додир. Уређај који све то постиже је назван "Теслин скаларни интерферометар". Тема о Теслином тајном оружју је нарочито актуелизована од 1960. године, па све до 80-тих година и у овом периоду је скоро искључиво била повезивана са Совјетским Савезом. Тако, на пример, часопис "Електроникс" од 22.јула 1960. преноси тврдњу совјетског часописа "Пректична техника" да ће у блиској будућности и најудаљеније настањене области у Совјетском Савезу добити струју и то без жичаног преноса. Напомиње се да Руси још од 1955. године интензивно раде на реализацији извесних Теслиних идеја. У стручним круговима се наводи да су Совјети развили ново оружје слично ватреним муњама које представљају лоптасте зоне атмосфере јонизованог ваздуха и изузетно високих температура. Тврдње су поткрепљене одговарајућим фотографијама које, наводно, потичу од ЦИА-е. Уз то се подсећа на изјаву совјетског физичара професора Георга Бабата који је иначе био члан Совјетске академије наука. Овај научни радник је 1959. године изјавио да је радатском антеном пречника 5.5 метара емитовањем таласа дужине 1 центиметар могуће у атмосфери формирати "ватрене лопте".

Совјети обарају амерички авион

Убрзо по заврешетку Другог светског рата, односно по избијању хладног рата између социјалистичког блока и западних земаља, почиње грозничава трка у развоју и производњи оружја између ове две групације, или, боље речено, између њихових челних земаља, САД и СССР-а. САД су у трку ушле са значајном предношћу јер су из другог светског рата изашле као једина нуклеарна сила. Уз то, западни блок је имао огромну предност у економској снази. Велики војноиндустријски комплекс западног такмаца је економски храњен од практично свих економски најразвијенијих земаља на свету. Са друге стране, равнотежу је морао да обезбеди релативно економски заостао Совјетски Савез са неколико земаља у које је социјализам био насилно увезен, што је морало негативно да утиче на мотивисаност становништва тих земаља.А, осим тога, привредни потенцијал земаља које су чиниле источни блок је током другог светског рата скоро сасвим уништен. У таквој ситуацији је Совјетски Савез имао само две могућности да издржи ову трку у наоружању. Прва је била да се истраживање, развој и производња средстава ратне технике организује на рачун социјалне издржљивости многобројног становништва а, друга, да се покушају да пронађу фундаментално нова и супериорна техничка решења за ново и моћно оружје чиме би се пут ка жељеном циљу, војној равнотежи или премоћи, скратио и појефтинио. Неоспорно је да је СССР користио обе ове могућности, а, такође је неоспорно да је супротна страна све то врло добро знала. Прибојавали су се само евентуално нових и радикалнијих проналазака. Због овога је територија Совјетског Савеза већ од 50-тих година била предмет веома интензивне извиђачко-обавештајне делатности. Захваљујући техничкој супериорности у ваздуху, Американци су вршили снимање територије Совјетског Савеза из авиона са великих висина све до 60-тих година. Тада су Совјети, новим противавионском ракетом великог домета, оборили амерички извиђачки авион У-2 са пилотом Пауерсом са висине од око 20 километара. Познато је да се пилот спасао искакањем и касније је размењен за најпознатијег совјетског шпијуна Александра Белова (Абел).

Чудни објекти на територији Совјетског савеза

Американци успешно освајају технику вештачких сателита и одмах их употребљавају у војно-извиђачке сврхе. Тако од 70-тих година почиње интензивно и успешно снимање совјетске територије из космоса. Већ у првим извиђачким мисијама снимљено је више тајанствених објеката на територији Совјетског Савеза чију намену није било могуће недвосмислено одредити. Ови објекти су били претежно распоређени у пространствима Далеког истока. у немогућности поузданог одређивања истине о снимљеним објектима реактивиране су приче о тајанственим зрацима смрти и лоптастим ватреним муњама на основу Теслиних проналазака. Подозрење и страх Запада пред овим тајанственим објектима је појачано изјавом совјетског председника Брежњева 1975. године на преговорима о ограничењу стратешког наоружања (САЛТ). Брежњев је том приликом истакао неопходност лимитирања развоја наоружања које "постаје страшније него што га људски ум може замислити". У међувремену су још више усавршени системи извиђања из космоса и добијени су јаснији снимци непознатих објеката. Часопис "Aviation Week and Space Technology" од 28.јула 1980. године објавио је, као сензацију, снимак из космоса непознатог објекта у Сарисагану. Одмах је уочена упадљива сличност овог објекта са раније познатим обликом замишљеног Теслиног скаларног интерферометра. Лоптасти елементи на крајевима заједничке осе представљају антене за емитовање два скаларна поља. Антене су повезане са зградом у средини која је командно-рачунски центар. Иза ове зграде је низ од 12 генератора енергије, вероватно нуклеарне. У позадини свега је блок Морејевих генератора за напајање енергијом која се црпи из природног скаларног статичког поља.

Четири мода рада

Овај скаларни интерферометар или како га још називају "Теслин топ" може да ради у четири мода. У првом моду уређај непрестано емитује скаларно поље и формира ‘Теслин штит’ односно полулоптасту заштитну сферу изнад одређене зоне. Сам штит је, у ствари, уска зона високо јонизованог ваздуха. Неколико оваквих концентричних сфера представља непробојну препреку за све физичке објекте, чак и за све облике конвенционалног зрачења. Другим речима, "Теслин штит" представља ефикасну заштиту одређене територије чак и од нуклеарног удара. У овом моду "Теслин топ" троши највећу количину енергије и мора да се напаја из Морејевих генератора, односно из природног статичког скаларног поља. Класични извори енергије нису довољни. У другом моду, антене скаларног интерферометра емитују два стална скаларна поља која се срећу на унапред одређеном, произвољно удаљеном простору где долази до интерференције и генерисања енергије. На овај начин се формирају трајне "лоптасте ватрене муње" које својом високом температуром уништавају све материјалне објекте. Ова појава је више пута виђена из путничких авиона. У овом моду "Теслин топ" такође захтева велике количине енергије, али мање него у првом моду. У трећем, такозваном пулс моду, из антена се шаљу два краткотрајна скаларна таласа, први спорији а затим други са временским закашњењем, али зато бржи од првог. Срећу се на жељеном месту. Долази до интерференције и генерисања велике количине енергије у кратком времену. Појава је слична секундарном ефекту нуклеарне експлозије, али се може контролисати и по интензитету регулисати по жељи. У подручју југозападне Африке снимљене су те појаве 1979. и 1980. године са сателита Вела. У другом случају, појава се манифестовала само као инфрацрвено зрачење што није могуће ни при нуклеарној експлозији нити при појави метеорита. Контролисаним интензитетом ових "ватрених муња" могуће је плански утицати на климатске прилике у одређеној зони. Уочено је да је време у зони Москве у току одржавања олимпијских игара било изузетно лепо и у нескладу са глобалним струјањем ваздушних маса. А, занимљиво је и да су совјетски стручњаци још давно од председника тражили да им каже тачан датум одржавања њихове тада традиционалне војне параде, а они ће гарантовати да ће тога дана бити лепо време! Многи стручњаци ову климатску аномалију приписују управо деловању "Теслиног топа". У четвртом моду се интерференцијом два скаларна поља генерише "лоптаста ватрена муња" ниског енергетског нивоа која не уништава материјална средства, али својим снажним електромагнетским зрачењем онеспособљава телекомуникациона и навигациона средства. Оваква "електромагнетска лопта" је уочена из два авиона 17.јуна 1966. код Техерана. Сличну појаву је регистровао у Авганистану британски камерман и ратни дописник Ник Довни. Овај случај се приписује управо "Теслином топу" из Сариагана. У овим континуалним модовима "Теслин топ" захтева огромне количине енергије и мора се напајати Морејевим генераторима из природног скаларног поља. У случају квара Морејевих генератора, може да ради само импулсно при чему се напаја енергијом из класичних извора – вероватно специјални нуклеарни реактори.

Очајнички потез Америке

У немогућности да дођу до поузданих података, Американци повлаче готово очајничке обавештајно-извиђачке потезе. Почињу да користе путничке авионе у извиђачке сврхе, при чему путнике доводе у позицију таоца и живог штита. Јужнокорејски путнички авион Боинг 707 са линије Сеул-Париз из 1978. године скреће са пута и улази 320 километара у ваздушни простор Совјетског Савеза. Наводно је залутао, али одбија да изврши инструкције пилота совјетских ловаца. Они отварају ватру по авиону, авион принудно слеће на залеђено језеро са оштећеним репом, а истрага је показала да је овај путнички авион упућен да открије фреквенције совјетских радарских система. Још драстичнији је случај такође јужнокорејског Боинга 747 са линије Њујорк-Сеул. У ноћи између 31.аугуста и 1.септембра 1983. године овај авион са 269 путника и чланова посаде летео је на поменутој релацији са слетањем у Енкориџу на Аљсци. На тој међустаници је насуо гориво и променио посаду. Наставио је пут у висини Курилских острва, а затим скреће на запад преко Сахалина према полуострву Камчатка. Тада улази у ваздушни простор СССР-а који је строго забрањен за цивилне летове због стратешких војних објеката лоцираних у тој зони. Тако погрешном путањом авион улази 500 километара у ваздушни простор СССР-а. Пошто није одговарао на позиве и наредбе, па чак ни на упозоравајуће пуцње пилота совјетских ловаца, они отварају ватру и обарају авион. Погинули су сви путници и чланови посаде. Запад је скретање авиона покушао да објасни кваром навигационих система у авиону. Објашњење је било неприхватљиво с обзиром да овај, веома савремен авион, има троструки систем за навигацију, а и радарски га је пратила јапанска контрола лета која је морала да уочи скретање са регуларног пута и упозори посаду. Морала је, али није. Уз то, у "скретање грешком" се не уклапа ни понашање посаде након много пута поновљених позива совјетских ловаца. Авион је, дакле, плански упућен у зону строго забрањену за цивилне летове. Американци су толико желели да нешто сниме да су изложили ризику животе 269 недужних људи. Рачунали су, да ће извесна морална начела спречити Совјете да повуку овако радикалан потез. Међутим, са друге стране, значај строго чуване тајне и национална сигурност, били су већи од моралних начела на које су Американци рачунали.

Познати рат звезда

Под администрацијом председника Роналда Регана Америка покреће иницијативу за истраживање и развој оружја за употребу из космоса. Овај пројекат је популарно назван "Рат звезда". Ово оружје је требало да буде намењено за глобални рат две суперсиле. Међутим, иницијатива је изненада обустављена, наводно због превисоке цене, или је то било само саопштење за јавност. Поједини војни аналитичари верују да је ово одустајање било последица неких сазнања о противничкој страни која су Американце навела на закључак да је даљи развој оружја бесмислен те да је боље тражити решења која искључују глобалан сукоб. Према свему СССР (сада Русија) поседује неко моћно оружје недовољно познато Западу. Противници теорије о Теслином оружју верују да се, овде у ствари ради о класичним ласерима огромне снаге који се напајају из наменски грађених нуклеарних централа. Са друге стране, поборници Теслиног оружја верују да су Руси савладали технику скаларног статичког поља и да имају неколико потпуно изграђених и оперативних скаларних интерферометара. Они иду чак и даље тврдећи да поједини класични Руски радари са предвиђеним малим изменама могу да постану антене за емитовање скаларног поља. На тај начин два модификована радара у склопу са одговарајућом рачунарском подршком могу да постану Теслин топ, али ограничене снаге и домета. Шта је овде тачно тешко је са сигурношћу утврдити, али једно је сигурно, Никола Тесла остаје велика енигма и човек за чијом заоставштином данас трагају све обавештајне службе света.

Прочитајте још:(ВИДЕО) „Теслин топ“ ускоро на америчким ратним бродовима(ФОТО) Погледајте Теслин споменик на Нијагариним водопадима!

Извор: conopljanews.net