Правда

А мо­ре је ту ис­пред њих, ви­ди се са Ве­ле­би­та. Ви­ди се са Ма­лог Ала­на. Аца Ле­ги­ја, Го­ран Му­шић, Си­ни­ша Си­мо­вић и гру­па Гра­ча­на би­ли су на Ма­лом Ала­ну. Ми­рис мо­ра се осје­ћа с пла­нин­ског гре­бе­на, чи­ни ти се ка­ме­ном мо­жеш до­ба­ци­ти до оба­ле. Ни­ко се ка­сни­је ни­је сје­ћао ко је то пред­ло­жио. Или су за­вје­ре­нич­ки, дје­чач­ки ћу­та­ли, не же­ле­ћи да ка­жу. И ни­ко ни­је знао ка­ко се до­го­ди­ло да кре­ну. Мо­жда је ду­вао ју­го, мо­жда је вје­тар до­но­сио ми­рис чем­пре­са. Или им се то учи­ни­ло. Да је тре­ба­ло да се до мо­ра спу­сте у из­ви­ђа­ње, по­ла би их од­у­ста­ло. Ова­ко, ишли су у ак­ци­ју, мо­гло се де­си­ти да се ни­ко не вра­ти, али ни­ком ни­је па­ло на па­мет да од­у­ста­не. Пр­о­шли су кр­оз мин­ско по­ље, за­о­би­шли дви­је уста­шке за­сје­де, пр­о­ву­кли се иза стра­жа­ре у ко­јој је спа­вао хр­ват­ски вој­ник. Са оба­ле су се ја­ви­ли Ду­ји, ко­ман­дан­ту од­бра­не Гра­ча­ца, мо­то­ро­лом. „Ми смо на мо­ру!” „Не се­ри­те!?” „Ево, слу­шај та­ла­се.” У за­ди­мље­ној штап­ској пр­о­сто­ри­ји мо­то­ро­ла са ко­је се чуо шум мор­ских та­ла­са, до­каз јед­не од нај­бо­ље из­ве­де­них ак­ци­ја из­ви­ђач­ке гру­пе, ишла је од ру­ке до ру­ке. Др­жао сам мо­то­ро­лу у ру­ка­ма и слу­шао ди­рек­тан пре­нос шу­ма мор­ских та­ла­са. Чуо се крик га­ле­ба. „Чуо сам га­ле­ба”, ка­жем. „Их, га­ле­ба!” „Ствар­но сам чуо га­ле­ба”, ка­жем и до­да­јем мо­то­ро­лу оном до ме­не. Они су у Гра­чац сти­гли су­тра­дан. На по­клон ко­ман­дан­ту, ко­ји је псо­вао до­ни­је­ли су мор­ског је­жа и чу­ту­ри­цу мор­ске во­де. Ка­сни­је у ко­ман­ди ску­пи­ла се го­ми­ла бо­ра­ца. Сва­ки је хтио да из чу­ту­ре на­тег­не, да се лич­но увје­ри да су до мо­ра до­ла­зи­ли. Да до­дир­не мор­ског је­жи­ћа, ко­ји је ста­јао на сре­ди­ни сто­ла. Мор­ски јеж, нај­чуд­ни­ји рат­ни тр­о­феј ко­ји сам ви­дио. А њи­ма су сви­је­тли­ле очи. И сви­ма, баш сви­ма су по­ка­зи­ва­ли мор­ског је­жа. Да­ни­ма је Аца Ле­ги­ја но­сио бо­дљу мор­ског је­жа за­бо­де­ну у па­лац. Ни­је хтио да је из­ва­ди, све док па­лац ни­је по­чео да се гно­ји.

Прочитајте још:Ратна репортажа: МинерНебојша Јеврић: Чо­вје­ко­ли­ки и ја­реКОЛУМНА НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: Магареће млеко

Извор: Правда/Небојша Јеврић