Правда

Дошло је време да Русија дође на Арктик и освоји га, "бар део који је наше подручје одговорности", рекао је Рогозин. Долазак Рогозина на норвешки архипелаг Свалбард, дан раније, у склопу покретања руске експедиције на Северном полу, изазвао је реаговање норвешког министарства спољних послова, које је затражило од руске амбасаде у Ослу да пружи објашњење његове посете. Рогозиново име се налази на листи Европске уније, руских политичара и званичника којима је забрањено да уђу у ЕУ од марта 2014, а ова забрана део је санкција које је ЕУ увела Москви због конфликта на истоку Украјине. Иако Норвешка није чланица ЕУ, та нордијска држава се прикључивала свим рундама санкција против Русије и забране уласка руских званичника такође важе на њеној територији, навео је ТАСС. На незадовољство норвешког Министарства иностраних послова реаговао је Рогозин, пренела је РИА Новости. "Прошао воз", написао је Рогозин на свом налогу на "Твитеру". Рогозин је данас на покретању станице рекао да је почетком године, руски председник Владимир Путин донео одлуку да се оформи комисија за развој Арктика. "Ова чињеница показује да руководство земље, председник и влада поклањају посебну пажњу развоју региона и јачању позиције наше државе у тој области", рекао је заменик руског премијера. Рогозин је додао да је важно да зна шта је неопходно како би се проширили ресурси поларних станица, чиме би Русија заиста могла да заузме чврсто упориште у региону Арктика. "Некоме то може да се свиди или не, али то је њихов проблем. Најважнија ствар за нас је да нама то одговара и да је корисно за нашу државу", навео је Рогозин. Плутајућа станица Северни пол-2015 функционисаће неколико месеци, наводе научници. Отварање станице означава обнову руског програма плутајућих станица који је суспендован у лето 2013, пошто је станица Северни пол-40 морала да буде евакуисана. Архипелаг Свалбард, или Шпицберген, налази се у Северном леденом океану између 76. и 80. паралеле, а његов међународноправни статус одређен је Свалбардским споразумом из 1920. године. Овим споразумом утврђен суверенитет Норвешке на тој територији, која је раније сматрана ничијом, а државе-потписнице, међу којима је и Русија, добиле су право да равноправно учествују у експлоатацији природних ресурса и територијалних вода. Парламент Норвешке је резолуцијом из 1947. године признао је да је бивши СССР држава која има нарочите економске интересе на архипелагу Свалбард, а Русија је та права наследила после распада Совјетског савеза 1991. године.

Прочитајте још:Путин припретио Израелу: Немојте да дајете оружје УкрајиниУколико дође до рата НАТО-а и Русије ова земља ће бити прва прегажена!

Извор: Танјуг