Правда

Посматрачи су међутим, већ схватили да ће се то десити, када је Шведска, иако званично није чланица НАТО, де-факто предводила противруске напоре северноевропског савеза, у настојању да поврати свој давно изгубљени империјални утицај на регион . Исто се већ може рећи и за Пољску, која се понаша на исти начин и са истим циљевима, што значи да су све очи сада упрте на Румунију, да би се видело да ли ће и она ходати у корак са Вашингтоном и његовим партнерима-марионетама, у формирању коначног кључног дела Нове гвоздене завесе која је спуштена на Европу. Образац Експанзија НАТО је највећи дестабилишући догађај у Европи од краја првог Хладног рата, а она је такође и један од основних узрока другог. САД користе ову организацију да стално продиру у стратешку дубину Русије коју је она задржала после 1991. године, са крајњим циљем подривања њеног потенцијала војног одвраћања и заузимања позиција у будућем првом нападу. Ако се војно-стратешки баланс промени у корист САД и НАТО, а паритет постане концепт прошлости, Вашингтон може користити ново стање да уцењује Русију да би она пристајала на различите диктате, било да Москва одступи од своје идеје мултиполарног света или буде приморана да отвори своје природне ресурсе за њихову пуну експлоатацију од стране западних компанија. Откако је Нови хладни рат почео после „успешне“ америчке Евромајдан обојене револуције у Украјини, и каснијег грађанског рата који је потпаљен на руским границама, Вашингтон је започео спровођење своје закулисне стратегије у Европи, како би се створио антируски „санитарни кордон „, звани Нова Гвоздена завеса. САД подстичу бивше регионалне силе да подрже њихову главну стратегију у замену за признање њихових обновљених сфера утицаја. Важно је напоменути да САД желе да у нову Гвоздену завесу уграде скандинавске, источноевропске, и земље југоисточне Европе, са Шведском, Пољском, Румунијом као главним партнерима под контролом Вашингтона из позадине. Такође је важно да додам да су у случају Шведске и Пољске, вештачки произведене провокације искоришћене како би учврстле заједничку ‘противруску агенду у сваком региону, који у случају Румуније веома злокобно делује на крхку стабилност између Молдавије и Придњестровља. … У пракси Хајде да погледамо два досадашња примера пре предвиђања шта ће нам донети нова Гвоздена завесе од Скандинавије до југоисточне Европе: Шведска је некада била једна од најмоћнијих империја у Европи, која је средином 17. века заузимала Финску, балтичке државе, и део Норвешке. Велики Северни рат против Русије Петра Великог је био драматичан почетак краја за регионалну доминацију Стокхолма, док је земља на крају запала у немоћ, иако су остале дуготрајне империјалне амбиције. Чини се да њени лидери мисле да је сада право време за обнову своје изгубљене империје, јер се Шведска својски труди да постане један од највишеанти-руских земаља у Европи. Данас је она најмногољуднија и најјача привреда од пет скандинавских земаља, и на тај начин, она схвата да има потенцијал да постане њихов де факто лидер, ако своје карте одигра тако добро. Бивши министар иностраних послова Шведске Карл Билт је 2009. постао један од оснивача Источног партнерства ЕУ, које је приморало Украјину да направи цивилизацијски избор за који није била спремна и који, на првом месту, није требало да учини. Затим, у септембру 2014. Шведска користи украјински грађански рат као изговор да окриви Русију као агресора и потпише споразум са НАТО заједно са Финском, која је под њеним снажним политичким утицајем, која је историјски посматра као “ Источну Шведску. У октобру прошле године, Стокхолм је измислио причу о фантомској руској подморни да оправда своје војно јачање на Балтику и повећање буџета за одбрану. У тренутној регионалној конфигурацији, САД планирају Шведску као економског и војног гиганта, који има могућност да спроводи меку моћ у све остале четири државе. Финска је војна крајина захваљујући 1.340 км границе коју дели са Русијом, па чак и ако званично не уђе у НАТО, чињеница да има споразум са НАТО значи да се она у сенци интегрише у тај савез, као и Украјина. Данска контролише улаз и излаз у Балтичко море, што је критично за кретање руских подморница, а Норвешка има природне ресурсе да помогне „скандинавску дружину“. Коначно, Исланд је капија Северног атлантика за руску Северну флоту, а може се користити заједно са Данском, Гренландом и Норвешком да прати тамошње морнаричке покрете Москве. Источна Европа / Пољска: Ситуација у Источној Европи је јаснија него у северној Европи и више позната међународној публици. Пољска је бивши хегемон са оштећеним империјалним егом, и има за циљ да де факто поврати Државну заједницу Пољске и Литваније преко територија западне Украјине и Белорусије. Уосталом, бивши пољски министар иностраних послова Радослав Сикорски је радио са господином Билтом у стварању Источног партнерства, које је више у интересу Варшаве него Стокхолма. Треба подсетити да је Пољска домаћин спорне ракетне одбрамбене инфраструктуре САД, која једног дана може подрити могућности нуклеарног застрашивања Русије. Историјски пратилац Пољске, Литванија, се придружује „забави“ а тешко је рећи која је од те две земље више хистерично-параноична у вези Русије. Ове две државе су створиле заједнички бригаду са Украјином, која служи као средство за интеграцију Кијева у НАТО, што је сада и формални циљ те државе, према њеној новој петогодишњој доктрини националне безбедности, проглашеној прошле недеље. Последња цигла у зиду Нову америчку Гводену завесу заокружује Румунија, која се посматра као камен темељац поморске стратегије НАТО-а у Црном мору. У међуратном периоду, Румунија је контролсиала Молдавију, с којом дели блиске културне и језичке везе, а од 1991. је било плановса у вези понављања овог сценарија, било легитимним средствима (референдум) или нелегитимним (пропала „Твитер револуција“ у Кишињеву 2009.) Још увек нема произведеног “догађаја“ који би створио кризу са Русијом (мада су везе већ прилично замрзнуте због прихватања анти-ракетне инфраструктуре САД ), али је врло вероватно да би се нека врста провокације могла десити у Придњествровљу, да би се криза створила, или ради постављања Румуније као интегратора Молдавије у НАТО из сенке. Букурешт је такође важан због своје црноморске обале, што му даје имунитет од Конвенције из Монтреа 1936. која ограничава не-регионалне поморске снаге у том подручју. САД унапређују поморске способности Румуније како би се надокнадили њихови пропали планови у вези Крима, који је поновним уједињењем спашен од НАТО окупације.

Прочитајте још:Глобално загревање ће бити мала маца за нуклеарну зимуЛАВРОВ: Најмање 200 милиона хришћана је изложено прогону

Извор: Sputnik international, Евроазија.инфо