Правда

Међутим, то је појачало страховања ван Кине да у тој земљи може да дође до формирања „финансијског мехура” чије пуцање би могло да има последице по цео свет. По неким западним проценама: чак можда веће него што је имала америчка хипотекарна криза из 2008. године. Народна банка Кине је управо смањила норму обавезних резерви за банке – са 19,5 на 18,5 одсто. То је већ друго ублажавање од почетка ове године. Овај потез је срачунат на побољшавање ликвидности кинеске економије која је друга по величини у свету. Аналитичар Чен Канг рекао је агенцији Reuters да ће ова мера у кинеску економију улити око билион јуана. Ради подстицања кредитирања, кинеска централна банка је од 1. маја смањила и референтну каматну стопу – други пут за само три месеца. Захваљујући томе, сада су камате на кредите до 12 месеци и по виђењу смањене на 5,35, односно 2,5 одсто. Истовремено је ублажила и услове за кредитирање стамбене градње и куповине станова. Кинеска економија је од 2010. до 2012. имала раст већи од 10 одсто, а током две протекле године – мањи од 8 одсто. У првом кварталу 2015. – стопа раста се спустила испод 7 одсто (на годишњем нивоу). Аналитичари који упозоравају да се у Кини полако формира „мехур” од кога треба да зазиру остале земље, тврде да темпо раста кредита премашује стопу раста БДП толико да  је већ достигао 200 милијарди долара. Другим речима: да је просечни годишњи темпо одобравања кредита већ премашио 20 одсто кинеског БДП. Зато упозоравају да – при таквом стању ствари – „не треба додавати гас него кочити”. Чак су израчунали да садашњи темпо кредитирања у Кини води ка дугу од 160 одсто од БДП. Компанија „Вектор Секјуритиз”, специјализована за финансијске анализе, чак је упозорила да се Кина већ суочила са проблемом са каквим су се (по величини) 2008. судариле САД.

Прочитајте још:КИЈЕВ: Запалили Викторију Нуланд!Песма којом Руси побеђују најстрашније непријатеље (ВИДЕО)

Чак је подвукла да се „кинески мехур” налази у фази пред пуцање и предвидела да се Кина већ ове јесени може суочити са економском кризом. Аналитичари из поменуте компаније иступили су са оваквом „коначном проценом”: „Тешко је прогнозирати шта ће бити са огромним девизним резервама Кине: да ли ће их Пекинг оставити да мирују или ће их користити за спасавање своје економије. Уколико се одлучи за масовну распродају девизних резерви – да би спасавала своје унутрашње тржиште – Кина у светском финансијском систему може изазвати буру која ће вишеструко превазићи оно што се догодило 2008. године”. Руски финансијски есперт Антон Краско уверен је да ће се о кинеском „финансијском мехуру са сигурношћу моћи да говори само пред његово пуцање, али је истовремено уверен да ће се у проблемима – ако се то догоди – наћи и Русија. Према његовим речима, прво зато што је Кина највећи економски партнер Москве (робна размена између две земље у 2015. треба да достигне 100 милијарди долара), а и зато што би кинеска криза највероватније изазвала нови пад цена нафте... Извор: Fakti.org