Правда

Николић jе поручио да jе дошао се у име српског народа и у име државе Србиjе поклони жртвама страшне трагедиjе jерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку. "Aко ико може да разуме и осети несрећу библиjских размера коjа се 1915. године обрушила на Jермене у Oсманском царству, као и њене траjне и незалечиве последице, онда jе то српски народ, онда jе то Србиjа" навео jе Николић у Jеревану. Oн jе указао да jе Србиjа у Првом светском рату имала процентуално наjвише губитака од свих земаља и народа погођених том огромном ратном несрећом. "Укупни губици Србиjе од 1915. до 1918. досегли су застрашуjућу броjку од 1.247.435 жртава, што jе приближно 28 одсто тадашњег укупног броjа становника, од чега jе међу воjницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1.815 гробница, у 18 држава. Mногима се гробно место никада ниjе сазнало..." казао jе председник Србиjе. Николић jе подвукао да то нису броjке коjима се хвалимо или се поносимо, већ напротив, то су наше непрежаљене, узвишене жртве на олтару отаџбине, пале на жртвенику светског сукоба за коjи се веровало да се никада више не може поновити. "A поновио се само коjу децениjу касниjе, и опет са страшним, масовним људским губицима и неслућеним разарањима, доносећи jош jедан монструозни геноцид", упозорио jе председник Србиjе. Oн jе подсетио на речи папе Фрање и да тече "Tрећи светски рат на парче" кад поново стотине и хиљаде људи губе животе, достоjанство и имовину, као невине или заблуделе жртве заслепљене мржње екстремних идеологиjа и циничних интереса безочних политика... "Имамо ли морално право да jерменске жртве од пре jедног века не схватимо као траjну опомену живима, да неспремност и зазирање од поштеног и целовитог суочавања с наjпотресниjим чињеницама прошлости законито прозводи нове трагедиjе у будућности" запитао jе Николић. Према његовим речима, терет непризнате и искрено неупокоjене и неопоjане прошлости пођеднако тешко притиска колективну свест потомака жртава и починилаца наjстрашниjих злочина, коjима модерна историjа нажалост обилуjе. Николић jе подсетио на речи нобеловца Иве Aндрића да "човеку ниjе наjтежа патња коjом пати, већ неспремност ближњих да jоj буду сведоци, да спознаjу и схвате његову муку". Oн jе додао да то у пуноj мери вреди и за народе и навео да живимо у времену у коме су већ одавно изгубљене или бар битно поремећене и релативизоване способност и спремност да се ствари и поjаве називаjу своjим правим именима. "Уврежило се погубно уверење да се избегавањем jасног и истинитог именовања поjава из стварности, неретко и њиховим свесним и тенденциозним преименовањем зарад ефемерних политичких, наjчешће егоистичких интереса, може траjно утицати на ток историjе", рекао jе Николић. Историjа нам, навео jе он, наjчешће веома болно, стално изнова доказуjе да то ниjе могуће. Kако jе рекао Николић, "у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим поjмом, односно термином "геноцид", кад се он применом двоструких стандарда квази правно инструментализуjе и етички обесмишљава, па се чак и осведоченим жртвама поновљених погрома и геноцида, намеће улога починилаца" нисмо смели и могли изостати са овог скупа. "Не, нисмо смели и нисмо могли изостати, као што не пропуштамо и нећемо никада дозволити да нас приземне рачунице и наметнута "политичка коректност" наведу да пропустимо свако достоjанствено подсећање на страдања коjа су ратови и други сукоби наносили људима широм света", подвукао jе Николић. Без обзира на веру и нациjу, jезик и расу, навео jе председник Србиjе, све жртве "политике настављене другим средствима" опомињу нас да смо, или да бисмо морали бити "грађани света", свесни да само уjедињавањем своjих поjединачно недовољних снага можемо одговорити големим планетарним изазовима од коjих пресудно зависи будућност човечанства. Србиjа искрено веруjе само у такву мисиjу политике и смисао међународне сарадње, рекао jе Николић. Зато смо данас овде, уjедињени у поруци да поштовање достоjанства људске личности, и у животу и у смрти, нема алтернативу достоjну човечности и будућности, казао jе председник Србиjе на комеморациjи поводом обележавања стогодишњице злочина над Jерменима.

Прочитајте још:КАДИРОВ: Нисам слуга шејтана, него ПутинаНАЈНОВИЈА УЦЕНА БЕОГРАДУ ИЗ ЕВРОПЕ: Србијо прими Тачија као што си и Тонија Блера!

Извор: Танјуг