Правда

Завршена је епизода „Хашим Тачи у српској престоници“. Представници власти у Београду су Приштини одговорили да ће Тачи бити ухапшен уколико дође на конференцију Европске интеграције Западног Балкана јер против њега постоји правоснажна пресуда, а на основу ње и потерница. Тачи је у Србији проглашен кривим због тероризма. Шта рећи, а не заплакати? Није Србе са Косова и Метохије без текста оставио позив да Тачи у Београд дође. Зашто би? Више је последњих година поштован од стране српских званичника, што политичара, што црквених великодостојника, него што је могао да сања. Утркивали су се ко ће пре руку да му пружи, од Бориса Тадића, Ивице Дачића до владике Теодосија. Зато нам није било тешко да га замислимо како шета Кнез Михаиловом улицом. Александар Вулин није могао, док је био на челу Канцеларије за Косово и Метохију, да изговори његово име, а да не каже „господин“. Све смо те горке кнедле ми на Косову и Метохији давно прогутали. Нисмо занемели ни што му је поручено да ће га полиција ухапсити ако дође. Свака нормална држава терористе и убице хапси и затвара.

У Бриселу господин, у Београду терориста

Србе на Косову и Метохији мучи следеће: да ли нормална држава потписује споразум са човеком који је у тој истој земљи осуђен за тероризам? Зашто је за српску власт, бившу и ову садашњу, Тачи у Бриселу и на Косову и Метохији господин, а у Београду терориста? Зато смо на вест о хапшењу само дубоко удахнули. Одавно смо прешли границу беса, страха, границу људске издржљивости, ми смо у некој сопственој галаксији. Играмо на карту среће и чекамо да буде оно што бити не може. Немоћни да сами било шта променимо, није нам остало ништа друго него да трпимо, па колико ко издржи. Да трпимо и памтимо. Трпимо када нам искључе воду, када искључе струју, када нас полиција кажњава за измишљени прекршај. Када нас албански полицајци терају да на сред пута понављамо како живимо у „држави Косово“. Трпимо и када инспекције обилазе српске радње и кажњавају власнике без разлога. Ако имате дозволу за рад, рецимо за неку трговину одштампану на српском језику, инспектор вам каже да не важи и да мора да буде на албанском јер ви живите у „држави Косово“, и напише казну. Ви знате да су оба језика службена, али шта вреди. Трпимо када нас боду ножевима, туку, убијају, када нам руше и отимају куће, земљу, шуме. Они чине све да нестанемо, а ми трпимо. Само дубоко дишемо, јер се тако најбоље потискује бес. То нам још нису забранили. Бог се призива у помоћ сваки пут када кренемо пут Мердара или Косовске Митровице, јер, ако нас полиција заустави код Подујева, односно Вучитрна, могу да нас оптуже буквално за шта хоће.

Српски Јозеф К.

Косовска полиција је пре неколико година код Вучитрна зауставила мог пријатеља Младена и тражила му косовски атест за гас, српски у том тренутку нису хтели да признају. Није га имао, није било паметно ни да се препире, већ им је рекао да му напишу казну, па ће на суду да докаже да се атест на Косову не може урадити. Дошло је време да оде на суђење и мислио је да је добро припремљен. У то време, када нам напишу казну за атест, одлазили смо до Машинског факултета у Приштини, и добијали потврду да на Косову не постоји сервис за уградњу ауто гаса – у међувремену је отворен један у Дреници. Отишао је Младен на суђење са таквом потврдом и замало није добио инфаркт јер је у њему непознатом полицијском записнику писало да је полиција у његовом ауту пронашла робу у вредности преко две хиљаде евра за коју он није имао уредне папире. Атест за гас није ни поменут. Одређена му је казна од 800 евра, а непостојећа роба је заплењена. Још није ни схватио шта га је снашло, суд је завршио са његовим случајем. Младен тог дана није имао среће, наишао је у тренутку када су полицајци решили да зауставе неког Србина и мало га дриблају. Ми то тако тумачимо, јер коме да се жалимо у „држави“ коју воде терористи? Они који су смислили читав концепт конференције у Београду, наредили да се Тачи позове па опозове, остварили су свој циљ. Тачи је одлично одиграо своју улогу. Власт у Београду је сама показала да зна са каквим човеком се договара и предаје му у крваве руке не само народ већ и територију. У суштини сви они играју за исти тим, само је овог пута Србији била потребна лекција. Већ наредног дана су их шефови све постројили у Бриселу да се међусобно рукују и смеше једни другима. Бриселски споразум је са Ивицом Дачићем потписао тај исти Хашим Тачи, звани Змија! Пре две године су нас Змији предали на тацни. И зато, док они одрађују своје улоге, Срби на Косову и Метохији уздишу, гледају како са њима тргују, трпе и памте.

Прочитајте још:Хоће ли бити рата?Ђаво је однео шалу у Србији

Извор: Нови Стандард