Правда

"Власти у Србиjи већ су предузеле важне кораке како би се започела примена препоручених реформи", оцењуjе се у наjновиjем редовном кварталном извештаjу EK, иако jе Србиjа податке о мерама фискалне консолидациjе доставила Бриселу тек 13. марта ове године, преноси данас дневни лист "Политика". EK jе проценила да ће многе мере своjе ефекте дати у току ове године, а циљ jе да се до краjа 2017. године мањак у државноj каси сведе на 3,8 одсто БДП-а. За разлику од извештаjа о напретку, аутори извештаjа EK се уздржаваjу од вредносних оцена и износе само констатациjе на основу оног што су уочили. Mере фискалне консолидациjе, коjе се односе на период од 2015. до 2017. године, Србиjа jе EK доставила у марту, наводи се у овом документу, али и поред тога аутори извештаjа програм мера оцењуjу као прихватљив и констатуjу да jе њиме у наредном трогодишњем периоду планиран просечни годишњи раст привредне активности од око jедан одсто. У кварталном извештаjу EK констатовано jе да jе на краjу прошле године минус у буџету био 6,7 одсто БДП-а, уз подсећање да jе краjем 2013. био jе 5,5 процената БДП-а. Примећуjе се да jе коначан резултат ипак нижи од планираног првобитним буџетом и ребалансом. "Резултат коjи jе бољи од очекиваног произашао jе као последица чињенице да су капитални издаци реализовани у знатно нижем обиму од планираног, као и због неисплаћених отпремнина, jер jе процес реструктурирања каснио", оцењуjе EK у извештаjу. Aутори извештаjа наводе да су буџетска кретања у прва два месеца ове године позитивно изненађење, jер jе на краjу фебруара у државноj каси остао вишак од 4,7 милиjарди динара. Укупни приходи повећани су за осам, док су непорески приходи већи за чак 60 процената, а забележен jе и раст прихода од акциза на дуван (22,2 одсто), приходи од царина већи су за девет процената, док jе увозни ПДВ већи за 7,9 одсто. Са друге стране, укупни расходи били су мањи за 4,7 одсто у односу на исти период прошле године, као и издаци за плате коjи су били нижи за 14,9, а за пензиjе 3,6 одсто. Процена EK о укупним државним дуговањима донекле се разликуjе од званичне процене Mинистарства финансиjа, jер у извештаjу EK наводи се да jе jавни дуг на краjу фебруара достигао 72,3 одсто БДП-а, односно свега онога што привреда и грађани створе за годину дана, а српско Mинистарство финансиjа процењуjе да jе jавни дуг око 71,9 одсто БДП-а. Раст државних дуговања jе, према оцени аутора извештаjа EK, добрим делом последица jачања долара у односу на евро (нешто мање од милиjарду евра). У прва два месеца годишња инфлациjа пала jе испод jедан одсто, што jе далеко од инфлаторног циља (од 2,5 до 5,5 одсто). Oно што цене и даље држи на ниском нивоу jе слаба домаћа тражња, затим ниске цене нафте, одуговлачење са подизањем неких цена коjе држава регулише (попут електричне енергиjе, на пример). Инфлациjа jе ниска и због тога што се главни српски трговински партнери суочаваjу са дефлаторним притисцима, сматраjу аутори извештаjа. Релаксациjа монетарне политике постала jе могућа због смањења геополитичких ризика у окружењу и због чињенице да jе Србиjа применила строге мере стезања каиша, коjе су предвиђене и аранжманом са MMф-ом. Aутори извештаjа наводе да jе од jесени прошле године, као последица програма државног субвенционисања заjмова, започео кредитни раст, а наjвећи jе забележен на краjу jануара 2015. године (6,1 одсто).

Прочитајте још:Драшковић: Србија да уклони „косовски балван“ са свог пута на ЗападЕво које војнике је Србија послала на параду у Москву (ФОТО)

С обзиром на то да jе програм субвенционисања кредита престао почетком године, у фебруару jе већ забележен мањи кредитни раст (4,9 одсто). Kада jе реч о ситуациjи на тржишту рада, према анкети о радноj снази у четвртом тромесечjу прошле године незапосленост jе пала на 16,8 са 17,6 одсто у трећем кварталу, наводи се у кварталном извештаjу EK. Извор: Танјуг