Правда

Како је за дневни лист данас објаснио неименовани извор "из врха СНС-а", о томе се размишљало и пре последње афере, односно сукоба Јанковића и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића због објављивања докумената о пиштољу који је био у поседу Јанковића, а којим је његов друг, према закључцима истраге, извршио самоубиство пре 22 године. Међутим, према незваничним информацијама, од измене Закона о омбудсману тада се одустало на иницијативу представника међународне заједнице, мада и напредњаци, наводно, сматрају да је то дуг процес, који мора да прође и јавну расправу. Заштитника грађана бира Скупштина Србије, којој за свој рад и одговара, већином гласова свих народних посланика на пет година, и то на предлог одбора надлежног за уставна питања. Исто лице може бити највише два пута узастопно бирано на ову функцију, а Јанковићу је ово други мандат. Како се наводи у Закону, заштитник грађана је независан и самосталан у обављању послова утврђених овим Законом и нико нема право да утиче на његов рад и поступање. "У обављању послова из своје надлежности Заштитник грађана поступа у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката, као и ратификованих међународних уговора и општеприхваћених правила међународног права", пише у Закону. Иначе, функционери СНС-а Маја Гојковић и Владимир Ђукановић негирају да постоји званична иницијатива за измену овог Закона. "Не постоји било каква иницијатива, чак ни најава да би могло доћи до измене Закона о заштитнику грађана. Ја бих то као председник парламента сигурно знала, бар кроз преглед аката које добијам", каже Гојковићева, председница Скупштине Србије. На питање, ако не кроз званичну процедуру, да ли је можда у СНС на недељној седници Главног одбора било речи о промени Закона, одговорила је да тако нешто није ни споменуто. "Још ниједном нисам изостала са страначких седница и вероватно бих знала да је о томе било речи. Не, није спомињана било каква иницијатива за промену Закона о омбудсману", каже Гојковићева. И Владимир Ђукановић, посланик напредњака, који је остао усамљен у ставу да треба покренути иницијативу за разрешење заштитника грађана, тврди да први пут од нас чује да се спомиње промена закона. Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Унион, указује да што се тиче Закона, заштитник грађана може да буде смењен ако не зна да ради свој посао и ако се не залаже, и ако за то гласа већина у парламенту. "Међутим, ни једно ни друго му се не може оспорити. Јанковић је способан и вредан, а то што се не свиђа власти је њихов проблем. Мислим да власт ово све ради у корист своје штете, као и да јавност подржава Јанковића. Због свега тога, просто не верујем да ће се усудити да га смене", наглашава Ивошевић. Јанковића је власт прво напала, јер је од Министарства одбране и Војнобезбедносне агенције тражио податке који би утврдили да ли је било пропуста када су пребијени брат премијера Вучића и брат градоначелника Београда, Синише Малог током прошлогодишње Параде поноса, на шта је имао право по дужности. Онда су га напали јер је изразио сумњу у прислушкивање политичких партија, односно да је ВБА прикупљала податке о организовању митинга СРС. Имао је документ који то потврђује, али је скупштински Одбор за контролу служби безбедности "утврдио" да ВБА није прекршила ниједан закон. Затим, ту је и напад јер је изјавио да министар одбране Братислав Гашић мора да сноси одговорност за пад хеликоптера у коме је погинуло шест особа и беба. Ових дана омбудсман је у жижи јавности због наводне умешаности у самоубиство његовог пријатеља 1993. године.

Прочитајте још:

• Вучић: Нећу подржати смену Јанковића
• Јанковић позитиван налаз на парафинској рукавици назвао „задирањем у приватан живот“?!
• Стефановић: Неће бити истраге у случају Јанковићевог пиштоља

Извор: Данас