Правда

Све су то заблуде. Од времена кад су постали засебни, словенски народи никада нису били јединствени. Ако говоримо о Чесима, Пољацима, Бугарима – онда треба рећи да за њих читава та словенска историја није била једнозначна, као за нас. Они о томе имају потпуно различито мишљење, тако да од њих уопште не треба очекивати друкчије поступање. Ми имамо једног безусловног давног словенског пријатеља – и то је српски народ, с којим настављамо пријатељство, с којим одржавамо везу и који ту повезаност и сам признаје. С осталим Словенима такође имамо сродство, али је оно доста компликовано. И зато, ако ми наивно рачунамо да смо у периоду од ХVII до ХIX века имали симфонију узајамног обожавања са свим Словенима, онда ми сами себе обмањујемо и друге доводимо у заблуду. „Словенска братство“? Можда тако нешто и постоји, али заиста делује само под условом да људи и народи имају ствари које их узајамно обједињавају, као што су заједничка религија, заједнички културни интереси, а не само неки заједнички комад историје или заједничко порекло. Али то уопште не значи да имамо заједничку имовину, заједничку територију и заједничку историјску перспективу. У сопственој свести и у разумевању народног братства ове ствари се ипак морају разграничити. То још увек није братство у смислу у коме је већина нас навикла да о њему размишља. Сада, у модерном свету, словенско братство вероватно значи само заједничко порекло народа. То су људи који су пре хиљаду и по или пре две хиљаде година били род. Али то ни за нас ни за њих ништа не значи, и због тога у данашњој ситуацији Бугари могу поступати онако како не би поступали људи који су наши директни крвни сродници. И љутити се због тога, указивати им на неко словенско братство, било би погрешно. Што се тиче Украјине, с њом доста давно нисмо имали крвну родбинску повезаност. То ће потврдити и људи који добро познају историју. Али није таква сва Украјина. Постоји Украјина 1 – то је Антирусија; и постоји Украјина 2 – наша сестра рођена. Са Украјином која је Антирусија ми никада нисмо имали ништа заједничко, ни у далекој прошлости ни у садашњости, и управо је та Украјина сада инфицирала део украјинског друштва. Али, срећом по нас, постоји Гогољева Украјина, Украјина Одеске књижевне школе, Украјина потресних душевних песама, Украјина предивних кулинарија, постоји козачка Украјина, која је заједно с Русијом служила и ратовала, Украјина маршала Рибалка. А постоји и Украјина Бандере – и то су две различите Украјине, само их не треба мешати. Са првом Украјином, са којом смо у свађи, ми немамо ништа заједничко, немамо због чега да жалимо и немамо се ту чему враћати. Са другом Украјином ништа нас не може раздвојити, веза с њом ће увек бити нераскидива.

Прочитајте још: НЕБОЈША ЈЕВРИЋ: У Русију мораш вероватиВлада Украјине је марионета у рукама спољних снага и рат води по туђој наредби

Извор: Аргументы и факты, Нови Стандард