Правда

Суштински гледајући, она је готово идентична оној поруци коју у Јеванђељу по Марку изриче Исус Христ: „И говораше им: субота је начињена човјека рад, а није човјек суботе ради” (превод Вука Стефановића Караџића). Исус се, дакле, на том месту острвио на фарисејски формализам кад је реч о строгом поштовању закона о сабату устврдивши да је људско биће важније од закона. Трагедија из ноћи између петка и суботе, тринаестог и четрнаестог марта, кад је у паду хеликоптера погинуло седам људских бића, архетипски је тужна и потресна. Шесторица људи, по свему узорних, доказаних хуманиста и хероја, гину спасавајући болесну бебу. Тешко да је могуће и замислити ситуацију која позива на већи ниво саосећања и солидарности за жртве и њихове породице. Ипак, у добром делу јавности, саосећање и солидарност остали су у сени трагања за кривцима и утврђивања одговорности. Прошириле су се гласине да су на аеродрому у Сурчину хеликоптер чекали министри и пробрани новинари да на спасавању бебе зараде пропагандно-политичке поене. Такође, чуле су се и тезе да су временски услови били одвише лоши за лет хеликоптером те да је цела мисија резултат волунтаристичког кршења процедура. У напетој и неуралгичној атмосфери очекивали су се резултати истраге, а ова је опет лавовски део одговорности за несрећу усмерила на „људски фактор”, потенцирајући, између осталог, и наводне промиле алкохола у крви и урину пилота Омера Мехића. Тај моменат бруталног понижавања и вређања мртвог човека, моменат у коме су нарочито нечасну улогу одиграли медији и новинари, представља најмучнији део ове ионако мучне приче. Држава се темељи на законима и процедурама и на држави је да утврди да ли су овде неке процедуре прекршене, то јест да ли је хеликоптер полетео, а да за то није било услова. Ипак, сви они који без имало пијетета већ данима злоупотребљавају седам мртвих за дневнополитичку борбу могли би барем да поразмисле како би се поставили у хипотетичкој ситуацији да је беба због застоја умрла у санитетском возилу. Волео бих да грешим, али сам уверен да би исти ови који се данас најгласније позивају на законе и процедуре лили крокодилске сузе и оптуживали државу која допушта да јој у двадесет и првом столећу бебе умиру због застоја у гудурама, државу која није у стању да због дечијег живота дигне обични хеликоптер. А када би неко од надлежних рекао да је разматрана идеја о хеликоптеру, али да метеоролошки услови нису били повољни, одјекнуо би праведнички гнев: какви метеоролошки услови, па не смета ваљда мало кише хеликоптеру, нису ћускије падале! На евентуални аргумент да постоје тачно одређене процедуре када и како може да лети војни хеликоптер, уследило би можда и позивање на тезу да се не треба држати закона ко пијан плота, да је људски живот највећа светиња. Праведници са истанчанијим литерарним сензибилитетом зазивали би Достојевског и ону фамозну фразу Ивана Карамазова према којој ни улазница за рај небески није достојна једне једине дечије сузе. Легитимно је заиста сматрати да Србија има најгору власт у целој својој историји, најгору власт у познатом делу универзума и легитимно је што неки људи сву своју снагу, сву своју енергију, све своје знање, улажу у борбу против те власти. Ружно је и недостојно, међутим, служити се у тој борби смрћу једне бебе и шесторице људи што су живели частан и херојски живот, шесторице људи од речи, шесторице људи што су остали верни својим заклетвама. Инсинуирати без чврстих доказа или, у најмању руку, без изразито убедљивих индиција, да је неко послао седам особа у смрт, а зарад јефтиних дневнополитичких поена, граничи са најсуровијим цинизмом.

Прочитајте још:НАРОДНА ВЕРОВАЊА: Ево шта треба а шта не треба радити на Велики четвртакРуски арсенал за трећи светски рат

Кршење процедуре је увек кршење процедуре. Ако процедура јестe прекршена, онај који ју је прекршио, из перспективе беспоговорног поштoвања закона, морао би да сноси последице и да није било несреће, односно да се хеликоптер безбедно спустио и да је беба спасена. Закони и процедуре су апстрактна, скоро математичка категорија. Убице девојчице Александре Зец су, примера ради, ослобођене потпуно у складу са законом, јер су признале свој злочин без присуства адвоката, а коришћење таквог признања у судском процесу је, знамо, свуда у демократском свету, недопустиво кршење процедуре. Благо онима који увек следе законе и процедуре, онима који су, кад год им то одговара, спремни да аргументовано, театрално и елоквентно осуде свако кршење процедуре. Њихово је краљевство земаљско. Извор: Политика